Milan je kabinu teretnjaka zamenio za hodočašće do Ostroga: Popucali mu žuljevi i patike ali on ne odustaje

Milan Vukomanović Mićo, Čačak, Ostrog, humanista,

Na put dug blizu 400 kilometara, peške je krenuo Milan Vukomanović Mićo iz Čačka ka manasitru Ostrog u Crnoj Gori. Kaže da mu se ovo hodočašće javilo preko noći i želeo je to da ostvari, pa je krenuo put velike svetinje u Crnoj Gori.

- Nisam se mnogo razmišljao, krenuo sam 17. maja na taj put, bila je sreda kada sam krenuo iz centra Čačka, a sada sam već stigao do Prijepolja. Kada sam tu stigao rešio sam da konačimu u manastiru Mileševa - kaže za RINU ovaj hodočasnik.

Preporučujemo

Dalje planira da put nastavi preko Jabuke, zatim preko Pljevalja i Žabljaka, pa sve do manastira Ostrog koji se nalazi u steni između Nikšića i Podgorice.

- Od pešačenja stvorili su mi se plikovi i žuljevi koji su popucali, ali nijednog trenutka mi nije palo napamet da odustanem. Svratio sam u Dom zdravlja u Novoj Varoši, gde su mi sve te povrede malo sanirali i namazali jodom pa sam nastavio put - rekao je Milan.

Na početku hodočašća pratilo ga je veoma loše vreme. Na Beloj zemlji kod Užica morao je da sačeka kako bi stao ogroman pljusak.

- Kada sam kretao na put nedaleko od Čačka, desilo mi se pravo čudo. Svratio sam u manastir Vavedenje u ranim jutarnjim satima, želeo sam da u toj svetinji zapalim sveću i kako nikoga nije bilo ranom zorom, a ja sam ne pušač, nisam imao sa čim da tu sveću zapalim, a nije ni jedna na postolju gorela. Potražio sam upaljač ili šibicu od jedne monahinje koja mi je dala a zatim i ispratila do mesta gde se sveća pali, kada sam došao do mesta gde se pale sveće, jedna jedna je gorela, ostao sam u šoku. To mi je nateralo suze na oči i mislim da je to neki božji znak, to mi je dalo snago da nastavim i ne odustanem - dodaje hodočasnik.

Za sve one koji žele da krenu na putovanje slično njegovom, ima samo jednu poruku.

- Ako nešto volimo, to treba i na delima da pokažemo, jer mislim da ljubav ne zna za granice. Svako jutro se budim sa nekom novom energijom koja me vuče da nastavim dalje put. U planu mi je prvobitno bilo da ceo put predjem za 10 dana, ako bi prelazio oko 40 kilometara dnevno, medjutim bolovi u nogama i žuljevi su bili toliko jaki da će moje putovanje dosta duže trajati, dodajem da nisam u kondiciji jer sam vozač kamiona. Do sada sam promeni tri para obuće i ranac koji nosom sa sobom težak je blizu 10 kilograma - zaključuje Milan.

(Telegraf.rs)