Marija je sa 16 godina ostala bez noge, a danas je model: Pala sam i povredila koleno, ali otok nije prolazio

Foto: Privatna arhiva/ustupljene fotografije

"Nisam ni znala šta mi se dešava, pitala sam mamu hoću li ostati bez kose", sećanjima na neke prošle dane, za Telegraf.rs počinje svoju životnu priču Marija Matić (26) iz Kosjerića, koja je sa samo 16 godina ostala bez noge.

Marija je pala, povredila nogu, a potom saznala za tešku dijagnozu.

Preporučujemo

"Imala sam 16 godina kada sam pala i povredila koleno. Dobila sam otok iznad kolena, koji je i nakon oporavka ostao. To je bio alarm za proveru", priča nam mlada devojka.

Čim je pala, znala je da nije bezazleno. Povredila se ozbiljno. Kada su i lekari videli da otok ne spada, poslali su je na rendgen gde su videli da u kolenu "ima nešto", priseća se Marija i dodaje:

"Tražili su da uradim biopsiju, a ona je pokazala da imam karcinom kostiju. Ja ništa nisam znala u tom trenutku. Moji roditelji su znali sve i kada su mi rekli, isprva nisam ni bila svesna šta se dešava. Budući da se u našoj kući nikada nije spominjala ta bolest, nisam ni znala sa čim se borim".

Mlada i još uvek dete, nije ni znala da će njena druga kuća postati dečje odeljenje onkologije, a svakodnevica nove terapije, igle i stresovi koje je stoički podnela.

"Poslali su me u bolnicu i ja sam tamo videla decu koja su bez kose. Pitala sam samo mamu da li ću i ja ostati bez kose, a onda sam videla suze u njenim očima. Tada sam postala svesnija da moja bolest nije naivna... A mislila sam da ću biti u bolnici jedan ili dva dana, znate ono, odete da primite infuziju. Sestre su bile divne, i svi su bili sjajni prema meni, nekako smo jedni drugima bili podrška, sva ta deca su mi davala pozitivnu energiju", priseća se.

Lekari su joj potom prepisali hemioterapiju. Međutim, nakon dva odlaska shvatili su da je bolest uznapredovala i to rapidno.

"Mi smo slali svima moje analize. Jedna bolnica je ponudila novo koleno, ali sam ja znala da od toga nema ništa i da je situacija ozbiljna. Opala mi je kosa, nesnosni bolovi, ma svašta... Ali, nisam padala zbog mojih i zbog sebe, ja sam lav u horoskopu i imala sam kosu kao grivu".

Odluka, ona najteža, je morala da se donese. Amputacija noge.

"Videli smo šta se dešava, morala je amputacija da se desi i desila se. Tada, sećam se da sam bila jaka, jer su me svi lekari lepo pripremali za to, psiholozi i svi mogući su razgovarali o tome, tako da sam ja to lakše prihvatila. Sećam se da sam na tri sata pila trodone i metadone, ti bolovi su abnormalni, kako prestaje dejstvo leka ja tražim novi lek".

Oporavak i želje

"Nisam smela da idem na neke terapije nakon amputacije, morala sam da nastavim sa terapijama i da se kontrolišem. A onda je nakon izvesnog vremena i to bilo dozvoljeno, tako da sam išla na rehabilitaciju, masaže, kod fizioterapeuta i ponovo učila da hodam. Sve sam savladala, jer nisam mnogo razmišljala bolovi su me ubijali, uspavljivali i samo sam išla napred jer sam imala svoj cilj. ", priča nam ova hrabra i divna devojka.

Imala je veliku želju da završi školu, upiše fakultet i bavi se stvarima koje voli, u uspela je.

"Sve se to desilo, završila sam i školu i fakultet i master, radim i bavim se modelingom. Kada sam nakon amputacije skupljala novac za protezu, tada su se ljudi javljali za fotke i svašta nešto, tako da od tog momenta radim u kontinuitetu i srećna sam", priča nam lavica.

Pored modelinga, Marija snima klipove na društvenim mrežama gde objašnjava ljudima da je život jedan, da ostanu hrabri i jaki i da nije sramota nemati ruku ili nogu, kao ni bilo šta drugo.

"To je moja poruka koju šaljem, poruka hrabrosti i moraju svu da znaju, kada je teško budite hrabri, zacrtajte cilj i vidite se njima. Očajavanje nije opcija, pa pogledajte mene!", zaključuje Marija.

(Telegraf.rs)