"Neki su otvorili bolovanje": Ispovest vozača Hitne pomoći nakon masakra u "Ribnikaru", jedno mu palo najteže

Foto: RTS/Printscreen

Kada ih čujemo i vidimo, često se zapitamo šta li se u tim trenucima dešava u vozilu? Kada je kolaps u saobraćaju, kiša ili sneg, svi smo oprezniji, ali i nervozniji. Oni nisu. Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći se za više od 10 godina rada, susreo sa mnogim situacijama, ali će zauvek pamtiti 3. i 4. maj, i potresne scene koje je zatekao nakon masovnih pucnjava u Beogradu i okolini Mladenovca – u Duboni i Malom Orašju, piše RTS.

Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći navodi da mu je najteže bilo, kada je sa kolegama, nakon masovne pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" stigao ispred škole i ugledao prizor koji nikada neće moći da zaboravi.

Preporučujemo

- Najteže što se desilo je tragedija u OŠ "Vladislav Ribnikar". Kolega i ja smo bili blizu, pa smo otišli da pomognemo. Ja mislim da su svima najteže takve situacije... sa mladim osobama - navodi Poleksić.

Njegov kolega, Darko Mihajlović kaže da je ista smena koja je radila 3. maja trebalo da radi i četvrtog maja – noćnu smenu.

- Ista ta smena je poslata u Dubonu i Malo Orašje, mi smo od sedam ekipa morali tri da zamenimo za tu noć. Nisu mogli da izdrže da rade i sledeću noć, neki su tražili slobodan dan, neki su i bolovanje otvorili - objašnjava Mihajloviić.

Lekarsku ekipu u sanitetu čine vozač, lekar i tehničar

Najstresniji su pozivi kada su u pitanju deca. Lekarsku ekipu u sanitetu čine vozač, lekar i tehničar. Ako na prednjem sedištu vidite samo vozača, to znači da je pacijent ugrožen i da je drugi deo ekipe sa njim. Uz uključenu rotaciju situacija je još ozbiljnija.

- Imamo stručno-metodološki centar u kojem naši lekari i tehničari obučavaju nas vozače zajedno sa lekarom i tehničarem koji je na terenu. To se radi redovno, i to su treninzi koji se održavaju jednom ili dva puta mesečno - objašnjava Darko Mihajlović, vozač u Hitnoj pomoći.

Svakog trenutka na ulicama Beograda je više od 60 ekipa Hitne pomoći

Nije njihov posao samo da voze i uključuju svetlosne i zvučne signale. Koriste aparate za kiseonik, pomažu ekipi u saniranju povreda. Zato ne može svako da bude vozač Hitne pomoći. Najviše poziva imaju vikendom.

- Stresan jeste, ali to nam je posao, radimo sa ljudima koji su obučeni i koji su tu duži niz godina, šta ćemo snalazimo se - navodi Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći.

Iako, kako kažu, dobijaju i lažne pozive, na svaki sa javnog mesta se odazovu. Njihovo je da svima pomognu. Ne žale se na uslove rada, iako bi mogli da budu bolji, i pravni i finansijski i tehnički, s obzirom na odgovornost koju imaju. Svakog trenutka na ulicama Beograda je više od 60 ekipa Hitne pomoći.

(Telegraf.rs)