3 života, 3 osmeha: Rekordan broj transplantacija srca u Srbiji posle duge pauze, za presađivanje svako treće

Foto: Shutterstock

Posle dve i po godine, prekinuta je pauza - u Srbiji su izvršene tri transplantacije srca. Poslednje presađivanje ovog organa - pre pauze - bilo je u oktobru 2021. godine, nastavak je došao 19. marta 2023, saznaje Telegraf.rs.

Naredne dve obavljene su 27. aprila, pa 19. maja. Kako načelnica odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije Emilija Nestorović ističe u razgovoru za naš portal, ovo je dosad najveći zabeležen broj transplantacija za to vreme, a poslednja navedena ujedno je bila jubilarna 50. transplantacija.

Preporučujemo

Program, koji, kako ocenjuje, ovom jubilarnom brojkom "dobija na težini", na KCS je pokrenut 2013. godine. Deceniju postojanja, opet jubilarnu, obeležiće 21. septembra. Prethodno je urađen jednocifren broj transplantacija srca na Institutu "Dedinje", još sredinom devedesetih, ali se taj program ugasio.

"Trenutno ih radi samo KCS, a nova ministarka zdravlja prof. Grujičić dala je dozvolu da se uključe i druga dva naša velika kardiohirurška centra. To su "Dedinje" i "Kamenica", koji su trenutno na edukaciji i uskoro će nam se pridružiti."

Inače se radilo desetak transplantacija godišnje, zbog čega joj je posebno drago da istakne podatak da se program obnovio u punom intenzitetu.

"Nikada u tako kratkom vremenskom periodu nije bilo tri transplantacije. Ranije smo radili jednu mesečno u najboljim godinama. Pacijenti su odlično", istakla je.

Navodi i podatak da je od početka godine bilo 15 moždanih smrti, od čega sedam donora.

"Od 15 kandidata, sedam donora, 15 transplantacija, znate da se od jednog donora može uzeti više organa", podsetila je da jedno "da" može produćiti četiri života - sa dva bubrega, jednom jetrom i jednim srcem.

Od toga je bilo tri transplantacije srca.

"Znamo da je naša populacija populacija koja najviše boluje od srca. Tako da mi na svakog trećeg donora imamo zdravo srce za presađivanje. Uglavnom budu zdravi bubreg i jetra, ali je za srce pitanje. Tako da sam vrlo zadovoljna. Ukoliko ovim tempom krene... Tri osmeha, tri produžena života...".

"Simultano da se popravimo"

U vezi sa brojem pristanaka, iako zadovoljna, komentariše da postoji "prostor da se popravimo".

"Postoji problem i prostor da se popravimo. Mnoge druge bolnice, koje mogu da budu donorske bolnice, treba da prepoznaju donore. Što više budete pitali, imaćete više "da". Ima sigurno mnogo više donora. Naši su donori ili nastradali u saobraćajnim nesrećama ili je reč o spontanim moždanim krvarenjima. Moramo da radimo simultano, da se popravimo. Kao građani treba da razvijemo svest o tome šta znači biti donor i human. Ni visokoobrazovana osoba nemedicinske struke često ne zna šta je moždana smrt. Moramo da radimo na edukaciji, tako ćemo odblokirati to rasuđivanje. Doneti odluku, kakvu god - mi stvarno poštujemo osobe koje ne žele da budu donori - ali samo da su te odluke donete na osnovu pravih informacija", apeluje.

Opominje da je Srbija "pri dnu lestvice kada je u pitanju doniranje organa", ali da su upravo saopštene vesti dobra osnova da se sa entuzijazmom nastavi.

dr Emilija Nestorović / Foto: Nikola Anđić

"Na pravom smo putu da ovaj program obnovimo kako treba", ocenjuje.

Podseća i šta je to što je dovelo do dvoipogodišnje pauze, pored toga što je tema kontroverzna, a odziv potencijalnih donora na nivou od oko 50 odsto, prema predočenim podacima.

"Pred koronu smo stigli do deset transplantacija srca godišnje, što je bio jedan lep broj i išli smo ka pridruženju Eurotransplantu. Međutim, zbog korone je bio stopiran program, svi ljudski i finansijski resursi bili su predočeni na tu stranu, bila je osporena i jedna tačka zakona o transplantaciji pred Ustavnim sudom i to je dovelodo do pada u transplantaciji organa.

Ponovo smo krenuli... Naši timovi su bili na zadatku, ali nije bilo donora", kazala je navodeći da je nedavno pokrenuta kampanja utihnula i zbog društvene situacije u maju", navela je.

(Telegraf.rs)