Novi organ čeka 2.000 ljudi u Srbiji: Samo 15 transplantacija urađeno ove godine, rešenje je u svesti

Foto: Shutterstock

U Srbiji trenutno na kadaveričnu transplantaciju bubrega čeka oko 800 odraslih i 30 dece, novu jetru čeka oko 90 odraslih, dok je novo srce potrebno za 40 odraslih, kaže direktorka RFZO profesorka dr Sanja Radojević.

Dodaje da je jedina šansa da ti ljudi produže život novi organ, a zdravstveni sistem, bez obzira na sva sredstva kojima raspolaže, to može da im obezbedi jedino uz podršku i solidarnost celog društva.

Preporučujemo

„Dok se ne pojavi organ odnosno donor, država preduzima sve što može da bi obezbedila odgovarajuće lečenje pacijenata kojima je potrebna transplantacija“, kaže dr Sanja Radojević koja smatra kako da bi se probudila svest o značaju doniranja organa, potrebno je pre svega da ljudi budu potpuno i tačno informisani i da nemaju strahove i predrasude koje i dalje vladaju kada je reč o transplantaciji organa, a to ćemo postići zajedničkim naporom države, udruženja, struke i medija.

Od početka godine u našoj zemlji urađeno je samo 15 transplantacija, 2.000 pacijenata čekaju organ kao jedini lek, a ne zna se broj preminulih građana koji nisu dočekali transplantaciju, piše Dnevnik.

Nakon epidemija kovida, koja je gotovo zaustavila program transplantacije, Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa „Zajedno za novi život” pokrenulo je nacionalnu kampanju „Još si mi trag“, jer je vreme bilo da se stvari promene na bolje. Od tada situacija je malo bolja nego ranije.

Međutim, i pored napora pacijenata, lekara, države građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan. Кoliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za od početka ove godine urađeno samo 15 kadaveričnih transplantacija i to tri jetre, tri srca i devet bubrega. Sa svega šest donora od početka godine, ova poražavajuća statistika svrstava nas na dno evropske lestvice.

„Svest građana na temu doniranja organa je na veoma niskom nivou, a direktna posledica toga je trenutno stanje u programu transplantacije, koje je evidentno veoma loše. Prošle godine urađene su samo dve kadaverične tranpslantacije organa. Ono što obećava, a čemu je verujem, doprinela i naša kampanja, je to što je od početka ove godine dobijeno duplo više saglasnosti nego cele prošle godine. To daje nadu svim onim pacijentima koji čekaju na najvažniji poziv u životu. Nephodna je edukacija, kako bismo shvatili da je statistički gledano 20 puta veća šansa da nam zatreba organ, nego da budemo donori“, kazao je Mladen Todić, predsednik Udruženja „Zajedno za novi život”.

Novi zakon o presađivanju organa uskoro će se naći na dnevnom redu u Skupštini Srbije.

- Novim Zakonom o izmenama i dopuni Zakona o presađivanju ljudskih organa, u skladu sa preporukama koje su navedene u odluci Ustavnog suda, unaprediće se procedure presađivanja ljudskih organa sa umrlih lica, unaprediće se evidencija lica koja ne žele da budu potencijalni davaoci ljudskih organa nakon smrti, i unaprediće se zdravstvena zaštita građana Srbije. Takođe opšti cilj je postizanje nacionalne samodovoljnosti u broju ljudskih organa za presađivanje. Da bi naša zemlja obezbedila samodovoljnost, potrebno je da se postigne broj od 10 davalaca organa na milion stanovnika godišnje – kaže dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

Od početka godine u VMA je urađeno 13 transplantacija od čega su urađene tri kadaverične translantacije jetre, dva bubrega i osam living donor translantacija bubrega.

Vaskularni i transplantacioni hirurg u VMA pukovnik docent dr Momir Šarac kaže da su u proteklih nekoliko godina imali zastoj u proceduri transplantacije solidni organa prvenstveno zbog pandemije kovid-19. Međutim, nakon završetka pandemije u VMA je ponovo uspostavljena procedura translantacije solidnih organa. Problemi koji su uvek aktuelni u procesu kadaverične transplantacije su pre svega problemi vezani za donore.

„Tu pre svega spada zakonska i druge pravne i administrativne procedure, a svakako i problem davanja saglasnosti porodice za uzimanje organa za transplantaciju. Potrebno je podizanje svesti našeg naroda o potrebi da se doniraju organi, jer donatorstvo je ravno najvećem herojskom delu. Кao sto znamo da „spasiti jedan život ravno je spasenju čitavog sveta” pristankom porodice na donatorstvo organa spasavaju se ponekad i više od sedam života. VMA raspolaže svim potrebnim resursima, a prevashodno edukovanim kadrom za izvođenje ovih najkompleksniji hirurških procedura. Organizaciono smo u stanju, što smo i dokazali u proteklom periodu da u roku od sat vremena možemo da organizujemo ekipe kako za multiorganske eksplantacije, tako i za transplantacije doniranih organa. Sa ponosom ističemo da je uspostavljena vrhunska saradnja vojnog i civilnog zdravstva, koje je dala dobre rezultate, a prevashodno za transplantaciju jetre koja predstavlja jednu od najkompleksniji i najzahtevnijih procedura, ne samo u hirurgiji, već u celokupnoj medicini“, objašnjava dr Šarac.

(Telegraf.rs)