Stručnjaci upozoravaju: Sve više tinejdžera u Srbiji zavisno od interneta, a ovo su signali za uzbunu

Foto: Jelena Pernjaković/Printskrin/K1

Istraživanja pokazuju da se 80 odsto mladih barem jednom u životu kockalo. Sve je više zavisnika među tinejdžerima. Klasične kockarnice zamenjuju onlajn kockanjem, i to od kuće. Deca krišom uzimaju podatke iz lične karte roditelja i prave ogromne dugove. Reklamiranjem kladionica i posebnih igara na sreću, ističu psiholozi, podstiče se zavisnost.

Kako izgleda prvi znak za uzbunu roditeljima, kako se leči zavisnost od kockanja, a kako od interneta, kao i šta se dešava kad se ove dve zavisnosti udruže, govorili su u emisiji “Uranak” na K1 televiziji psiholog Ana Vlajković i It stručnjak Vojislav Rodić.

Preporučujemo

Postavlja se pitanje da li su kladionice dovoljno udaljene od škole, koliko zakon pripisuje. Da li se iko bavio time koliko će da bude udaljena kladionica koju nosite sa sobom, u džepu, rancu sa knjigama i stalno je pored vas (mobilni telefon).

Bitno je pitanje veza između zavisnosti od kockanja zavisnosti od intreneta, kako se kaže. Mada bih ja uvek rekao zavisnost od korišćenja pametnih telefona. Recimo jedan deka mi se požalio da se njegova unuka igra u "Robloksu", jednom od virtuelnih svetova, gde ona ima svog avatara i igra se sa krpicama, lutkicama, tašnicama…  A onda dođe kod deke i pita "A je l’ mogu da dobijem malo tvoj telefon da se igram?". Taj deka je mislio da ona traži zato što je brži njegov telefon, dok mu nije stigao račun za telefon narednog meseca, za tašnicu, ešarpu, rolkicu, sve što je bilo potrebno za njenog avatara. Postoji znači situacija gde će oni koji igraju, umesto da provedu određen broj sati igrajući i sakupljajući sve što treba, oni kupe to. Mladi provode sve više vremena na pametnim uređajima. Setimo se Tik Toka u Americi, 110 miliona korisnika, od kojih su 80 odsto mlađi koji dnevno provode šest do osam sati koristeći Tik Tok – rekao je Rodić.

Više od dva sata dnevno provedenih na internetu smatra se zavisnošću

To je jedno konzervativno shvatanje, da tako kažemo, da se sve preko dva sata na internetu smatra zavisnošću. Međutim, mi zavisnost od interneta, od društvenih mreža, ne definišemo tako, već preko posledica koje ona ostavljaju. Jer nije bitno samo vreme, mi možemo provesti i ceo dan na internetu, pretražujući naučne članke, učeći nešto novo, gledajući edukativne sadržaje. A takođe možemo listati i Tik Tok, Instagram, satima, što će ostaviti duboke posledice, ne samo u socijalnom smislu, već I u smislu ličnosti mlade osobe, deteta zato što sve što se vidi na društvenim mrežama je jedna realnost posmatrana kroz ružičaste naočare – rekla je psiholog Ana Vlajković.

Kako prepoznati ulazak u začarani krug zavisnosti od video-igrica?

Imamo dve grupe simptoma, na bihejviroalnom planu, ono što možemo da primetimo su promene u ponašanju. Znači ukoliko oduzmete detetu vreme na internetu kao neku vrstu kazne, dolazi do iznenadnih napada besa. Kod mene dolaze roditelji koji me pitaju kako da postupaju sa tom decom. Dalje, dolazi do smanjenog kruga prijatelja, nema više druženja kao ranije, dete se povlači, sve vreme pokušava da provede pred ekranom. To sve dolazi do povlačenja deteta iz realnosti. Moramo zavisnost od interneta da uporedimo sa zavisnošću od narkotika ili alkohola, jer se aktiviraju isti centri u mozgu. To su centri nagrađivanja, centri u kojima se luči dopamin i serotonin, hormoni sreće. Što više koristimo, više nam je potrebno da bismo postigli to neko unutrašnje zadovoljstvo. Dakle, nije problem ako čovek posle napornog dana dođe i popije čašu vina, ili dete odigra nekoliko nivoa jedne igrice, i onda nastavi sa svojim aktivnostima. Problem je u tome kada kod odraslih to preraste u jednu flašu, a kod dece to preraste u višesatno igranje i nemogućnost da se prekine sa tom aktivnošću. Svaka zavisnost se definiše preko posledica – objasnila je Ana Vlajković.

Kako da roditelji naprave meru i dozvole da korišćenje interneta i pametnih uređaja ne preraste u zavisnost?

Jako je teško napraviti pravu meru, roditelji se trude. I društvene mreže se trude, Tik Tok recimo. Možete da podesite da vas podseti ukoliko ste proveli više od sat vremena, recimo, na Tik Toku. Međutim, ono što su svetska istraživanja pokazala, to je da oko jedan posto korisnika interneta, od 18 do 24 godine, da je od 0,77 do 1% je zavisno od kockanja na Internetu. Roditelji će prvo primetiti promenu u ponašanju, a neće znati zbog čega. I onda treba razgovarati sa detetom, koje će prvo negirati. Pa će minimizirati to rečima "To svi rade". Najvažnije je pratiti i razgovarati sa detom. I kad mu damo taj prvi telefon, ili koristi naš, treba da pratimo koje sadržaje prati na tom telefonu. Granice koje se postavljaju moraju biti jasne, ali ne one policijske. Treba da razgovaramo sa detetom, da ga čujemo, razumemo. Ako dete pronađe tu sreću i uzbuđenje na internetu, zašto ono to ne može da pronađe i u realnom životu – dodala je psihološkinja i objasnila da je podrška ključn za rešavanje ove bolesti:Kad se uđe u začarani krug zavisnosti, iz njega se izlazi jedino uz podršku. Jako je teško da osoba sama odluči da preseče. Podrška porodice, sredine, škole, stručnjaka, jako je bitna. Porodica mora da prihvati svoj deo odgovornosti za to kako je nastala zavisnost.

Osmisliti deci aktivnosti koje će zameniti vreme koje se provodi na internetu

Prvo bih rekao da pored toga što postoje alati koji služe za kontrolu, rekao bih roditeljima da uopšte ne jure za decom i ne pokušavaju da budu policajci. Ne samo da treba da razgovarate sa decom, suština je da osmislite kako da ispunite vreme koje neće provesti na internetu. Ako osmisle druge aktivnosti, koje su se nekad podrazumevala – sportske aktivnosti, rekreativne… To može da se oseti i u školi, mogu biti izlivi besa. Ali ako sva deca ostanu bez telefona, vrlo brzo će se privići na ono vreme kako je bilo pre pametnih telefona – rekao je IT stručnjak Vojislav Rodić.

(Telegra.rs)