"Stradaju ptice, mikroorganizmi i ribe, nekad proteku godine": Ekolog za Telegraf o izlivanju nafte u Dunav

Foto: ATA Images

Današnji akcident na Dunavu kod Čelareva podigao je javnost na noge, kada se saznalo da se preko 20.000 litara nafte izlilo u Dunav iz bugarskog tankera Jumbo 2.

Da li ima mesta panici, da li će mrlja stići do Beograda i koje si posledice po okolinu popričali smo sa Vanjom Petković iz Akademskog centra zaštite životne sredine i održivog razvoja

Preporučujemo

• Šta se radi u ovakvim situacijama, i koliko je dobro što su nadležni odmah reagovali?

U ovakvim akcidentima najvažnije je reagovanje nadležnih institucija na vreme kako bi se smanjio negativni uticaj izlivanja nafte u ekosistem i kako bi se, što je moguće manje, oštetio. Odlično je što su nadležni reagovali tako brzo u skladu s postojećim procedurama. Ovo je svakako značajan ekološki akcident sa mogućim ozbiljnim posledicama. Nadležne institucije poseduju sva potrebnu opremu, stručne ljude i alate kako bi se posledice smanjile na najmanju moguću meru. Važno je fizičko saniranje - razvuče se mrežna ograda između nekoliko čamaca i doslovno se mrlja opkoli i prikuplja. Vrši se njeno fizičko odvajanje, pošto nafta pluta po površini vode. Zatim se pakuje u specijalnu burad i transportuje na dalju obradu.

• Da li ova količina može da napravi ozbiljnije posledice?

Nafta u rečnim tokovima može da izazove ozbiljne posledice. Prvo, nafta stvara neprobojni prekrivač na površini preko kog ne prodire sunčeva svetlost i vazduh u vodu, čime se onemogućava fotosinteza, ishrana, disanje što dovodi do pomora biljnog i životinjskog sveta. Ptice stradaju, jer ukoliko im se katran zalepi za perje, zbog težine im je onemogućeno letenje i plivanje. Ugljovodonici uzrokuju neposrednu smrt kod mnogih mikroorganizama. Ribe, takođe, stradaju od uticaja nafte, jer s obzirom da dišu na škrge nafta dopire direktno u krvotok.

Nažalost, potrebno je mnogo godina da se voda očisti od nafte, jer nafta koja se nataloži na dnu može posle mnogo godina da dopre na površinu. Međutim, nadležni su reagovali na vreme i verujem da će posledice biti izbegnute. Jako je važno da se osmatra kretanje mrlje i sa kopna i iz vazduha.

• Da li postoji procena koliko brzo i da li uopšte može mrlja da stigne iz Čelareva do Novog Sada i Beograda?

Kao što sam rekla, da bi se ograničilo kretanje nafte postavljaju se plutajuće ograde. Nafta je lakša od vode i na ovaj način se ograničava da prodre dalje. Ovih dana je toplo, stoga je isparavanje vrlo moguće. Tokom oticanja, vrlo je moguće da će se deo nafte zalepiti za obalu. Struja je nanosi i stoga nije sporno da vrlo brzo može doći do Novog Sada. Postoji mogućnost da do Beograda dođe u tragovima.

(Telegraf.rs)