Alarmantno se povećao broj dece i mladih, korisnika socijalnih službi: U sukobu sa zakonom i roditeljima

Foto: Pixabay.com/Ilustracija

Broj korisnika Centra za socijalni rad koji spadaju u kategoriju deca i mladi se u 2022. godini povećao za 1.000, odnosno za 13 odsto u odnosu na 2021. godinu. Kako piše u Izveštaju o radu Centra za socijalni rad Grada Novog Sada za prošlu godinu, do porasta broja korisnika je došlo u svim kategorijama dece i mladih, navodi 021.rs.

Procentualno je najviše porastao broj dece i mladih koje su žrtve trgovine ljudima i eksploatacije, za čak 26 odsto.

Preporučujemo

Vidljiv je i porast broja slučajeva dece i mladih sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom, dece žrtava nasilja, u poremećenim porodičnim odnosima, a najmanje, ali i dalje značajno, povećanje je u kategorijama dece i mladih sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, zanemarenih ili u riziku od zanemarivanja, kao i bez roditeljskog staranja.

Broj dece i mladih koje je Centar za socijalni rad zabeležio da imaju probleme u ponašanju ili rade nešto protivzakonito se povećao za 22 odsto u odnosu na 2021. godinu, odnosno sa 1.333 slučaja na 1.621.

Najveći broj zabeleženih je činio krivična dela i prekršaje, a veliki broj je imao i "asocijalno ponašanja". Ostali su bili u sukobu sa roditeljima, ugrožavali sopstvenu bezbednost, zloupotrebljavali drogu i drugo.

Sud je u toku 2022. godine izrekao 61 meru posebnih obaveza, a najveći procenat je bio vezan za rad u humanitarnim organizacijama ili uključivanje u neku vrstu tretmana u zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu, kao i osposobljavanje za odgovarajuće zanimanje ili odlaženje na posao.

Više javno tužilaštvo i Sud su izrekli 26 vaspitnih naloga koji obuhvataju iste obaveze.

Žrtava trgovine ljudima i eksploatacije sve više

Centar za socijalni rad u Novom Sadu je zabeležio rast od 26 odsto u odnosu na 2021. godinu broja dece i mladih koji su bili žrtve trgovine ljudima i eksploatacije, a kojih je u toj godini otkriveno ukupno 88.

Više od polovine ovih slučajeva se odnosi na zaključenje prinudnog braka, a potom je najveći problem prosjačenje, kao i seksualna eksploatacija i trgovina ljudima, ali i radna eksploatacija.

Centar je deci i mladima pomogao putem jednokratne novčane pomoći, smeštaja u svratišta i prihvatilištu, kao i kroz savetovanje ili starateljstvo.

I broj žrtava nasilja porastao

Broj dece koja su bila žrtve nasilja porastao je za 15 odsto u odnosu na 2021. godinu, odnosno na skoro 2.000 žrtava.

Centar za socijalni rad je zabeležio da su više od 70 odsto dece i mladih bili žrtve emocionalnog nasilja, a zabeležen je i veliki broj žrtava fizičkog i seksualnog nasilja.

Nakon otkrivenih slučajeva, deca i mladi su u velikom broju upućeni u "Sigurnu žensku kuću" i dobili su jednokratnu novčanu pomoć, ali im je pružena i pomoć starateljstva, dnevnog boravka i ostalih usluga Centra za socijalni rad.

Uočen je i porast broja dece koja su bila u poremećenim porodičnim odnosima, pa su tako u ovoj kategoriji najviše bila deca roditelja u brakorazvodnom sporu ili prekidu vanbračne zajednice i sa postrazvodnom problematikom, kao i u partnerskim konfliktima ili onim u porodici.

Trend rasta i u ostalim kategorijama

Broj korisnika u kategoriji dece i mladih sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom je porastao za 9 odsto, a najviše je porastao broj korisnika sa telesnim i intelektialnim invaliditetom.

Dece, koja su u 2022. godini bila zanemarena ili su bila u riziku od zanemarivanja, bilo je više za 5 odsto u odnosu na 2021, a to su uglavnom bila ona deca čiji roditelji nisu bili adekvatni staratelji, ali je mali procenat i onih koji su zloupotrebili svoje pravo.

Broj dece bez roditeljskog staranja je povećan za 3 odsto, a najviše je bilo onih koje su roditelji napustili, kao i onih čiji su roditelji lišeni svog prava za staranjem ili sprečeni u obavljanju ove dužnosti. Oko 10 odsto dece je ostalo bez staranja jer su im roditelji preminuli.

Kako CZSR vidi ovu situaciju?

U izveštaju Centra za socijalni rad piše da su radnici ove institucije radili svoj posao najadekvatnije, a u odnosu na svoje kapacitete.

Međutim, dodaju i da je primetno sve manje mogućnosti za smeštaj dece u hraniteljskim porodicama i ustanovama socijalne zaštite, te da određenom broju dece nije bilo moguće da se obezbedi trajno zbrinjavanje.

Navode i da postoji izražen problem smanjenog interesovanja građana za bavljenje hraniteljstvom i "izostanak kampanje na nacionalnom nivou koja bi promovisala uslugu".

U 2022. godini je izrečeno skoro 4.000 hitnih mera, od kojih su mere privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj izrečene u više od 2.600 slučajeva, a ostatak su bile mere privremenog udaljenja učinioca iz stana.

(Telegraf.rs)