Borba za natalitet u Srbiji: Šta je sve urađeno, a šta će tek

Foto: Shutterstock

U borbi za natalitet u Srbiji su sve češće nove mere. Jutros je stigla vest da je od 1. jula povećan roditeljski dodatak, a predstoji i uvođenje mera za peto i šesto dete, kako je najavio predsednik Srbij Aleksandar Vučić.

Kao što smo već i obavili, roditeljski dodatak za rođenje prvog deteta od 1. jula 2023. godine iznosi 366.122,62 dinara, predviđeno je Rešenjem o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka, paušala za nabavku opreme za dete, jednokratne pomoći za rođenje drugog i trećeg deteta i dečijeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. jula 2023. godine, koji je potpisala ministarka za brigu o porodici i demografiju prof. dr Darija Kisić.

Preporučujemo

Iznosi roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i iznos dečijeg dodatka usklađuju se dva puta godišnje, 1. januara i 1. jula, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije, u prethodnih šest meseci.

Roditeljski dodatak za drugo dete, koji se isplaćuje u 24 rate, sada iznosi 324.772,08 dinara, za treće dete, koji se isplaćuje u 120 rata, 1.948.632,48 dinara, a za četvrto dete 2.922.948,72 dinara u 120 rata.

Jednokratna pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu 1. jula 2023. godine i kasnije iznosi 122.040,87 dinara, dok paušal za nabavku opreme za dete iznosi 6.766,09 dinara.

U petak je iz Vlade saopštene da će od septembra skrinig na Spinalnu mišićnu atrofiju (SMA) biti obavezan za svako dete u svakom porodilištu u Srbiji, i da će za to država godišnje izdvajati 62 miliona dinara. Malo pre toga, obradovala nas je i vest da će država pomoći da mali Lav Teodorović iz Novog Sada, u što kraćem roku dobije najskuplji lek Zolgensmu i izbori se sa SMA. 

Lav Teodorović sa našom urednicom Foto: Mateja Beljan

Predsednik je najavio i da će za dva ili tri meseca biti donet pravilnik o tome da država finasira lečenje za petoro do osmoro dece kojima su potrebni skupi lekovi iz inostranstva, kao što je slučaj sa dečakom Lavom, kome treba lek koji košta 1,7 miliona evra na godišnjem nivou.

Pomerena granica za vantelesnu oplodnju

Prošle godine u julu, da podsetimo, Vlada Republike Srbije je na sednici usvojila izmenjenu Uredbu o planu zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji za 2022. godinu, kojom je omogućena vantelesna oplodnja ženama starosti do 45 godina, umesto do 43, kao što je to bio slučaj do 14. jula.

Pored ove vrlo važne mere, država je omogućila još nekoliko pogodnosti za bračne parove, roditelje i majke, poput veštačke oplodnje o trošku države sa doniranim ćelijama. Sa druge strane ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić izjavila je pre nekoliko dana da očekuje da već narednih dana budu usvojene nove izmene zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, koji će izjednačiti žene preduzetnice sa ženama u radnom odnosu po pitanju trudničkog i porodiljskog bolovanja, odnosno trajanja od dve godine, dok je predsednik države Aleksandar Vučić nedavno u obraćanju najavio i posebne mere za peto i šesto dete.

Granica za vantelesnu oplodnju do 14. jula 2022. godine bila 43 godine, a tog dana na sednici Vlade Srbije usvojena je odluka o pomeranju iste na 45, što ujedno predstavlja i vrlo važan korak za mnoge žene koje bi želele da se ostvare kao majke.

Tom odlukom je većem broju žena, u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, omogućeno da putem veštačke oplodnje finansirane iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, dobiju prvo ili drugo dete do 45. godine starosti.

Polazeći od potrebe da se omogući što širi obuhvat žena kod kojih postoje medicinski uslovi da se na jedan od navedenih načina (stimulisani postupci biomedicinski potpomognutog oplođenja i krioembriotransfera) ostvare kao majke, a porodice dobiju dete ili decu, bilo je neophodno izmeniti Plan zdravstvene zaštite u tom delu.

Tim rešenjem, kako je saopštila Vlada,  ostvaruje se i jedan od zadataka populacione politike - rešavanje problema neplodnosti u Republici Srbiji.

Veštačka oplodnja o trošku države sa doniranim ćelijama iz inostranstva

Od ove godine omogućen je postupak vantelesne oplodnje o trošku države i doniranim ćelijama, a materijal kojim su obavljeni prvi postupci stigao je u GAK "Višegradska" u februaru ove godine. Ujedno, kako je u februaru objasnila profesorka doktorka Snežana Rakić, pomerila se i granica rađanja.

Foto: Shutterstock

- Prema iskustvu pacijenata koji su dolazili, prema godinama starosti, postotak uspešnosti vantelesne oplodnje je direktno proporcijalan tome. Najveći procenat uspešnosti je kada se radi embrionom. Ženu tada poštedite stimulacija i hormonskih bura koje ona preživi u svakom tom procesu stimulacije sopstvene jajne ćelije. Najveća prednost je što žene nakon završenog tog reproduktivnog statusa nakon 45. godine, mogu da ostvare trudnoću. To je ono, gde su ljudi koji se bave ovom procedure pomerili granicu, da žene od 45. do 54. godina može da se ostvari kao majka. To je ranije bilo sporadično. Uspeh trudnoće u toj grupi je bio 4-7 posto, a ovom metodom ide preko 40 posto - rekla je profesorka doktorka Snežana Rakić početkom ove godine za televiziju K1.

Država je potpisala ugovore za tri države - Češkom, Danskom i Španijom, a par ili žena imaju pravo na tri pokušaja oplodnje o trošku države, a od toga jedan uzorak ćelija može biti iz uvoza – tri uzorka spermatozoida ili šest jajnih ćelija.

Samo mesec dana nakon usvajanja ose odluke, potvrđena je i prva trudnoća koja je postignuta iz prvog pokušaja oplodnje sa doniranom jajnom ćelijom u GAK "Narodni front", dok su za samo tri meseca potvrđene tri trudnoće, dve od doniranih jajnih ćelija, a jedna od doniranih, uvezenih spermatozoida iz Španije.

2 godine trudničkog za žene preduzetnice

Ministarska za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, izjavila je pre nekoliko dana da očekuje da već narednih dana budu usvojene nove izmene zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, koji će izjednačiti žene preduzetnice sa ženama u radnom odnosu po pitanju porodiljskog bolovanja, odnosno trajanja od dve godine.

I supružnici žena preduzetnica prema ovim izmenama moći će da, nakon trećeg meseca od rođenja deteta, koriste porodiljsko odsustvo.

- I to je sigurno još jedna od mera koja će dati dodatni efekat, jer mi kada sada analiziramo kakva je to struktura žena koje rađaju decu sada više nego što je to bilo u prethodnom vremenskom periodu. Tako da su to sigurno već počele da daju rezultate i mere kao što je subvencija za stan. Veći je broj žena, pogotovo koje rađaju prvo dete, u uzrastu i starije od 40 godina, a znamo da smo i pomerili i granice za potpomognutu oplodnju - ukazala je ministarka

Navela je da treba da se usvoji mera kojom će se izjednačiti naknada tokom trudničkog bolovanja i za žene preduzetnice, ali da to nije u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici, već se radi o izmena zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju.

- Grupa žena preduzetnica je od velikog značaja. U proseku žena preduzetnica ima između 37 i 42 godine, ima porodicu, u braku je, od 5 do 10 zaposlenih. Ali u svakom slučaju i te kako predstavlja značajan pokretač svoje porodice i koja može i želi da uskladi i materinstvo i svoj posao - kazala je Kisić.

Vučić: Posebne mere za peto i šeto dete

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u intervjuu za TV Pink da će država doneti posebne mere za peto i šesto dete.

- Vidi se nešto drugo u čemu leži naša nada za budućnost, mi ćemo nastaviti sa tim merama. Donećemo posebne mere za peto i šesto dete. Ljudi mi pišu, žale se, nema posebnih mera za peto i šesto dete. Biće sistemske, trajaće godinama. Neke sadašnje mere traju 10, 12, 15 ili gotovo 18 godina i želimo i za peto i šesto dete da to podignemo na taj nivo i da ljude koji žele da žive za svoju decu zamolimo da nam po tom pitanju pomognu - poručio je Vučić.

On je dodao i da se sa tim merama neće stati.

- Vidi se rezultat mera - davanja više novca porodicama. Mi ćemo nastaviti sa tim merama - naveo je Vučić i dodao da je tome doprineo i povratak broja ljudi u Srbiju, ali i smanjen broj onih koji odlaze.

(Telegraf.rs)