Otvorena javna rasprava o pripremi Nacrta zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama

Ministarstvo zdravlja danas je otvorilo javno raspravu u vidu okruglog stola u Palati Srbija o pripremi Nacrta zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Raspravi su prisustvovali predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva pravde, kao i novinari.

Na početku, prisutnima se obratila ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić koja je istakla da je zakon trebalo dopuniti i ranije, jer smo se i u prošlosti susretali sa raznim vrstama nasilja od strane maloletnika, te je i podsetila na tragediju u Novom Sadu, kada su dvojica maloletnika pre 7 godina zapalila beskućnika.

- Neposredni uzrok i razlog za donošenje ovog zakona je bila nesreća koja se desila u OŠ "Vladislav Ribnikar" i tu se videlo da u postojećem zakonu ne postoji definisano šta raditi sa decom koja nisu krivično odgovorna. Možda čak i kasnimo jer je i ranije bilo slučajeva, ako se sećate kada su dva maloletnika zapalila beskućnika, bilo je i zlostavljanja životinja i mlađe dece, a nažalost desio se izuzetno tragičan događaj i očito da smo tako nešto trebali da donesemo i ranije - navela je ministarka.

Nakon toga pročitano je šta sve predlaže Nacrt zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama:

Nacrtom zakona predlaže se, a s obzirom na to da se kod dece mlađe od 14 godina, koja se nalaze u ranom periodu razvoja, ne može unapred odrediti vreme potrebno za sprovođenje nophodnih dijagnostičkih procedura i lečenje, trajanje unpred ne limitira, već da sud svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje.

Takođe, posete i kontakti deteta smeštenog u posebnu psihijatrijsku ustanovu , uključujući i članove uže porodice, mogu se privremeno zabraniti u slučaju postojanja sumnje da dete namerava da pribavi oružje ili psihoaktivne kontrolisane supstance, da se dogovara o bežanju, da planira izvršenje krivičnog dela...

U obrazloženju Nacrta podseća se najpre da je u članu 12. Zakona utvrđeno da se lečenje lica sa mentalnim smetnjama obavlja u psihijatrijskim ustanovama i domovima zdravlja.

- Predloženim dopunama (član 1. predloženog zakona) predviđa se osnivanje posebne organizacione jedinice u okviru psihijatrijske ustanove za lečenje dece sa ispoljenim ponašanjem opasnim po okolinu, a koja organizaciona jedinica je zatvorenog tipa i sa posebnim obezbeđenjem. Takođe je predviđeno da se na pitanja obezbeđenja, uključujući prostorije pod nadzorom, opremu, tehnička i druga sredstva, lica koja održavaju red i bezbednost i druge uslove potrebne za bezbedan rad posebnog organizacionog dela psihijatrijske ustanove za decu, shodno primenjuju propisi kojima su ta pitanja uređena za zdravstvene ustanove u kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi - naavodi se u obrazloženju Nacrta zakona.

Posle člana 35. dodaje se član 35a koji glasi:

Izuzetno od člana 30. i čl. 33-35. ovog zakona, odluka o zadržavanju bez pristanka deteta u psihijatrijskoj ustanovi iz člana 12. stav 4. ovog zakona donosi se bez ograničenja u pogledu trajanja zadržavanja, s tim što je sud dužan da na svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje.

- Izuzetno od člana 32. stav 2. ovog zakona, pre donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, sud je dužan da pribavi pismeni nalaz i mišljenje od konzilijuma psihijatrijske ustanove iz člana 12. stav 4. ovog zakona čiji je obavezni član specijalista dečje ili adolescentne psihijatrije. Ustanova iz stava 1. ovog člana dužna je da najkasnije 15 dana pre isteka perioda od šest meseci od donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, i nadalje, na svakih šest meseci, dostavlja sudu pismeni nalaz i mišljenje o potrebi daljeg zadržavanja i lečenja deteta iz člana 12. stav 4. ovog zakona. ”

Ovo se odnosi na poglavlje VI Zakona, kojim su propisani razlozi za zadržavanje bez pristanka i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu.

Definisano je pokretanje postupka za zadržavanje bez pristanka i smeštaj bez pristanka tih lica. Utvrđeni su razlozi za donošenje odluke o zadržavanju bez pristanka, organizovanje hitnog konzilijarnog pregleda zadržanog lica i obaveštavanje nadležnog suda o tome. Utvrđena je nadležnost suda kao i hitnost postupka i isključenje javnosti, propisano je postupanje suda po saznanju o zadržavanju bez pristanka, donošenje sudske odluke o zadržavanju bez pristanka ili otpustu lica sa mentalnim smetnjama kao i postupak po žalbi.

- U članu 30. propisano je da je sud koji donosi odluku o zadržavanju lica sa mentalnim smetnjama dužan da odredi i vreme zadržavanja u psihijatrijskoj ustanovi, koje iznosi najduže do 30 dana od dana donošenja odluke o zadržavanju bez pristanka. U članu 33. takođe je propisano da je sud dužan da u rešenju o zadržavanju bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama odredi trajanje zadržavanja bez pristanka, koje ne može biti duže od 30 dana, računajući od dana kada je psihijatar doneo odluku o zadržavanju bez pristanka ovog lica, a u čl. 34. i 35. važećeg zakona propisan je postupak produženja zadržavanja bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u slučaju kada psihijatrijska ustanova utvrdi da lice zadržano bez pristanka treba i dalje da ostane na bolničkom lečenju i nakon isteka trajanja roka određenog u rešenju suda o zadržavanju bez pristanka.

- U tom slučaju sud je dužan da o predlogu psihijatrijske ustanove o zadržavanju bez pristanka odluči do isteka roka određenog rešenjem o zadržavanju bez pristanka, pri čemu može produžiti prisilni smeštaj u trajanju do tri meseca od dana isteka vremena određenog rešenjem o zadržavanju bez pristanka. Svako dalje zadržavanje bez pristanka može se produžiti rešenjem suda na vreme do šest meseci. S obzirom da se kod dece mlađe od 14 godina, koja se nalaze u ranom periodu razvoja, ne može unapred odrediti vreme potrebno za sprovođenje nophodnih dijagnostičkih procedura i lečenje, dopunama Zakona predlaže se da se (izuzeno od člana 30. i čl. 33-35. Zakona), odlukom o zadržavanju deteta u psihijatrijskoj ustanovi iz člana 12. stav 4. ovog zakona, trajanje zadržavanja radi dijagnostike i lečenja unapred ne limitira, s tim što je sud dužan da na svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje.

Predviđen je i izuzetak od člana 32. stav 2. Zakona, tako što je propisano da je, pre donošenja odluke o smeštaju deteta, sud dužan da pribavi mišljenje od konzilijuma psihijatrijske ustanove čiji je obavezni član dečji ili adolescentni psihijatar.

- S obzirom na nužnost periodičnih provera ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje, propisana je i dužnost psihijatrijske ustanove da najkasnije 15 dana pre isteka perioda od šest meseci od donošenja sudske odluke o zadržavanju deteta, i nadalje, na svakih šest meseci, dostavlja sudu pismeni nalaz i mišljenje o potrebi daljeg zadržavanja i lečenja deteta.

Predloženim dopunama Zakona (čl. 3. i 4) predviđaju se nužni izuzeci, kada je reč o deci smeštenoj u psihijatrijsku ustanovu iz člana 12. stav 4.

- Izuzeci se odnose na prava vezna za radno osposobljavanje i radno-terapijske poslove, koja su, s obzirom na uzrast i specifičnosti položaja, isključena, kao i prava deteta koja su u vezi sa posetama, komunkacijom i kontaktima sa drugim licima uključujući članove uže porodice, koja se mogu privremeno zabraniti, s tim što je odlučivanje o zabrani uvek u nadležnosti suda koji je doneo odluku o zadržavanju deteta. Propisano je i da se na postupak donošenja odluke o privremenoj zabrani poseta i kontakata shodno primenjuju odredbe čl. 28. i 37. Zakona, koje se odnose na načela hitnosti postupka i isključenje javnosti, kao i lica koja učestvuju u postupku.

Naime, posle člana 38. dodaje se član 38a koji glasi:

- Posete i kontakti deteta smeštenog u psihijatrijsku ustanovu iz člana 12. stav 4. ovog zakona sa drugim licima, uključujući članove uže porodice, mogu se privremeno zabraniti u slučaju postojanja osnovane sumnje da dete namerava da pribavi oružje ili psihoaktivne kontrolisane supstance, da se dogovara o bežanju, da planira izvršenje krivičnog dela, kao i kada je to neophodno da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost deteta ili drugih lica ili to nalažu drugi naročito opravdani razlozi.

- Odluku o privremenoj zabrani poseta i kontakata iz stava 1. ovog člana donosi sud na čijem se području nalazi sedište psihijatrijske ustanove u koju je dete smešteno, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja od psihijatrijske ustanove o potrebi privremene zabrane poseta i kontakata iz stava 1. ovog člana. Obaveštenje mora da sadrži obrazloženje razloga i predlog u pogledu perioda preispitivanja odluke o zabrani, odnosno trajanja zabrane poseta i kontakata.

Prisutni na javnoj raspravi imali su mogućnost da daju sopstvene predloge i komentare, a Aleksandra Zlatić iz kancelarije advokatice Zore Dobričanin imala je nekoliko tehničkih i terminoloških predloga i sugestija, ali je naglasila da je saglasna sa ciljem predloga i pravcu u kom se Zakon menja.

Kako je navela, njen predlog je da se u članu 12, gde se dodaju članovi 4 i 5 u prvom stavu naglasi ako postoji osnovana sumnja da je dete koje nije krivično i pravno odgovorno učinilo protivpravno delo za koju je predviđena kazna zatvora do 10 godina, kako bi se sačuvala pretpostavka nevinosti. Sa druge strane, s obzirom na to da ne postoji postupak kojim bi se utvrdilo da li je dete do 14 učinilo krivično delo, Zlatić predlaže da se i u ovoj izmeni doda da postoji osnovana sumnja da je dete izvršilo krivično delo. Ona se osvrnula i na to što u Nacrtu stoji da bi lečenje moglo da traje bez ograničenja i navela da je bolja opcija da se doda "bez ograničenja dok traje potreba da lečenjem i dijagnostikom" kako se ne bi povredila prava pojedinca.

Ipak, ministarka je navela da se u ostalim članovima Zakona određuje da je pozivom psihijatrijske klinike pojedinac dužan da obaveštava nadležni sud o stanju obolelog i da se na osnovu toga traži prekid ili produžetak lečenja.

Gručić: Ovo je jedno preklinjanje da prestanete da pišete o njemu

Nakon što su iznete kritike i predlozi o izmenama Nacrta, ministarka je odgovarala i na pitanja novinara, a između ostalog dotakla se i pisanja medija o dečaku K.K, koji je počinio masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar". Ovim putem, ona je zamolila medije da prestanu da ga objavljuju na naslovnim stranama, pre svega zbog dece i porodica koje su najviše pogođene tragedijom.

- Rekla sam u startu kada je K.K. legao na Dečiju kliniku da će taj proces trajati dugo i da se ne može na osnovu nedelju ili dve nedelje doći do razloga zbog čega je došlo do takve tragedije. Ja molim medije da ne objavljuju izmišljotinem da je on rekao ovo ili ono, a to nema veze sa mozgom. Prosto se čudim kako glavni urednici dozvoljavaju da se izmiškljotine štampaju na naslovnim stranama. Molim vas, ako treba zvanično saopštenje, nešto što ne zadire u prava o zaštiti ličnosti, mi ćemo se konsultovati sa kolegama, daćemo vam informaciju, ali ovo što se sada radi ne znam ni kako da nazovem. Kumila sam i molila od početka da se skine sa naslovnih strana pogotovo jer su ostala deca i porodice koje su izgubile nekoga pod užasnom presijom preko mreža, pretnjama... Ovo je moje preklinjanje da prekinete da pišete o tome. Ovo nisu restriktivne mere, to su mere lečenja za nekoga ko može biti opasan po sebe i druge  - navela je Grujičić.

Na pitanje portala Telegraf.rs da li će ubuduće biti potreban potpis roditelja kako bi dete za koje se sumnja da je počinilo krivično delo bilo smešteno u psihijatrijsku ustanovu, Grujičić je navela da je u drugim članovima iz postojećeg Zakona iz 2013. godine tačno definisano kada je neophodan pristanak staratelja ili samog pacijenta, u zavisnosti od uzrasta, a kada ne.

- Ako psihijatrijski konzilijum odluči da je određena osoba opasna po okolinu i po sebe, neće morati da postoji saglasnost. Videćete da se većina naših promena odnosi na konzilijumno odlučivanje i zaista mislim da je s obzirom na ogromnu odgovornost koja sada leži na našim dečijim psihijatrima, potrebno da to bude konzilijarna odluka - rekla je ona.

U postupku pripreme Nacrta zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, Ministarstvo zdravlja će do 9. avgusta sprovoditi javnu raspravu o ovom Nacrtu. Ministarka je pozvala stručnu javnost i sve zainteresovane da učestvuju u raspravi i svojim komentarima i predlozima doprinesu, kako je rekla, što kvalitetnijem finalnom nacrtu zakona, koji je u interesu svih građana. Komentari i predlozi mogu se dostaviti putem mejl adrese mentalnozdravlje@zdravlje.gov.rs.

(Telegraf.rs)