Univerzitet u Beogradu među 4 odsto najboljih na svetu: Ima li šansu za još bolji plasman?

Foto: Nikola Tomić

Bolja pozicija na Šangajskoj listi 1.000 najboljih svetskih univerziteta vraća prestiž Univerzitetu u Beogradu. Profesor Branislav Boričić, prorektor za nauku Beogradskog univerziteta kaže za RTS  da biti među prvih 500, znači biti među četiri odsto univerziteta na svetu. Ocenjuje da je teško očekivati da ćemo u narednim godinama ponovo imati neke zvezde koje će Univerzitet u Beogradu dovesti tako visoko na listi.

Branislav Boričić je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je uspeh biti uvek i među prvih 500.

Preporučujemo

- Prvih 500, to znači među četiri odsto najboljih univerziteta sveta. Svaki drugi napredak je veliki uspeh za Univerzitet u Beogradu, naravno i za celu Srbiju. Nažalost, osim Novosadskog univerziteta i Srbije, među prvih hiljadu nema više ni jednog univerziteta. Posle prošlogodišnjeg pada, jedno smo svi naučili, a to je ime matematičara Stojana Radenovića, našeg profesora koji je bio jedan od najcitiranijih u svetu. Njegovim odlaskom u penziju je zapravo Beogradski univerzitet doživeo taj pad - ističe Boričić.

Na pitanje ko su ljudi koji su najzaslužniji za to što je Beogradski univerzitet povratio poziciju i koji su bili najcitiraniji istraživači, profesori i Srbije odgovara da bi se vratio još koju godinu unazad.

- Dakle, tu je pored profesora Radenovića i profesor Zoran Kadelburg jedne godine doprineo da smo opet zasijali i ušli među prvih čak 300 najboljih univerziteta sveta. Ove godine su nam kolege Petar Seferović iz polja medicinskih nauka i kolega Dragan Pamučar iz polja tehničko-tehnoloških nauka, zahvaljujući tome što su u prošloj godini 2022. bili među deset najviše citiranih autora u svojim oblastima, a to se posebno vrednuje u rangiranju univerziteta na Šangajskoj listi, oni su doprineli tom našem skoku. Dakle, to jeste sjajno, ali je teško očekivati da ćemo u narednim godinama ponovo imati neke zvezde koje će Univerzitetu Beogradu dovesti tako visoko na listi - smatra Boričić.

Ukazuje da stabilno mesto Univerzitetu Beogradu među prvih 500 obezbeđuje produkcija oko 5.000 zaposlenih profesora i naučnih istraživača na Univerzitetu Beogradu.

- Univerzitet Beogradu čine 31 fakultet i 11 naučnih instituta. Naučni instituti znatno doprinose ovom dobrom rangu Univerziteta u Beogradu, a Šangajska lista se bavi isključivo vrednovanjem naučno-istraživačkog rada. Ona, na primer, zanemaruje kvalitet obrazovnog procesa na univerzitetima. Kvalitet obrazovnog procesa vrednuju neke druge rang liste univerziteta. Ako niste među prvih 500, malo ko želi sa vama da razgovara uopšte -dodaje Boričić.

Napominje da bi plasman univerziteta, osim objavljivanja naučnih radova, podiglo i to ako bi se desilo da neki naš profesor dobije Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalje.

- Ako bi on posle toga ostao da radi kod nas, to bi trajno Univerzitetu u Beogradu osiguralo plasman među prvih 300 ili 200 univerziteta. Takođe, poput ovih sada, da kažem, situacija, kada neko bude među deset najviše citiranih naučnika, to takođe donosi neke poene, ali je teško izdržati taj, da kažem, tempo, da vi budete stalno u vrhu citiranosti. Mora to da ipak bude više istraživača iz više naučnih oblasti - ocenjuje Boričić.

Rezultati, smatra, pokazuju da, naši profesori mogu više.

- Dakle, imajući u vidu i relativno manja ulaganja u odnosu na druge, u odnosu na bogate zemlje, mi tu zaista sjajno stojimo. Problem je što je limitiran broj tih vrlo relevantnih i vrlo kvalitetnih časopisa i tamo možete, na primer, da objavite sto radova. Za tih sto mesta konkurišu desetine hiljada naučnika iz celog sveta. To se zasniva i na ulaganjima, ali i na velikom entuzijazmu i posvećenosti profesora i istraživača Univerzitetu u Beogradu - zaključio je Boričić.

(Telegraf.rs)