"Kada želim nešto, mogu sve" Milenko uz celebralnu paralizu učestvovao na Cerskom maršu sa vojnicima

Foto: Privatna arhiva

Atletičar i humanitarac Milenko Janićijević (31) iz Bora, koji boluje od celebralne paralize, i ove godine je uz pripadnike pogranične policije, MUP-a, SAJ-a, i Vojske Srbije učestvovao na Cerskom maršu. 

Iako boluje od celebralne paralize od svog detinjstava, on ne posustaje. Sport je nešto što ga održava i čemu se okrenuo u potunosti, a svoj najveći san u životu, kako kaže ovaj mladić, ostvario je i ovoga puta. Da bude deo osmočlane ekipe, uz pripadnike Uprave Pogranočne policije, SAJ-a i Vojske Srbije koji su i ove godine učestvovali na tradicionalnom Cerskom maršu, Šabac –Tekeriš.

Preporučujemo

Na putu da se poklone senima slavnih Srpskih junaka, i ove godine našlo se blizu hijadu učesnika.

- Nije bilo svejedno, bila je velika vrućina , ali meni ne pada teško ništa. Trasu od 37 kilometara prešao sam za 6 sati i 50 minuta i kada sam zajedno sa ovim ljudima iz "Beolaser lige" koja nas okuplja iz svih krajeva i naravno uz pripadnike Policije, Vojske Srbie, Saj-a, meni većeg zadovoljstva nema. Prihvatili su me kao da sam deo njih. Sa Srpskom Žandarmerijom inače trčim od 2020. godine kada smo započeli sardnju, i još jednom podvlačim za mene je to najveća čast u životu i privilegija koju ne dobija svako. Sa Biljanom Veljković-Konteska pripadnicom SAJ-a sam često puta zajedno, na mnogobrojnim takmičenjima, maratonima i polumaratonima i uz nju se osećam siguran. Bilja mi je uz sve ostale uzor, da nikada ne posustanem -  kaže ovaj humanitarac velikog srca.

Kako kaže, Cerski Marš mu je od izuzetnog značaja. Ove godine 14. put u avgustovskoj nedelji jubileja zajedno sa ovim ljudima, čiji poziv zaslužuje po Milenkovoj priči uvažavanje i čast, pešači putevima Cerskih junaka koji su svojim delima ispisivali srpsku istoriju i za njega je to prilika koja se ne propušta.

- Marširati 37 kilometara je veliki zalogaj, imajući u vidu moju bolest. Ali i ovoga puta sam pobedio sebe, pobedio bolest i dokazao da kada želim nešto mogu sve. I ovoga puta smo bili u prilici da preispitamo sebe koliko smo dostojni ljudi koji su živote dali za sve nas, pa u tom pogledu ovih 37 kilometara je nešto najmanje što smo mogli da učinimo u odnosu na njihova velika dela - ovako razmišlja borski humanitarac, Milenko Janićijević.

(Telegraf.rs/Milica Ristić)