Sve smo nogatiji i duži: Veličina obuće porasla dva broja za 50 godina, a evo koji se prvi rasprodaju

Foto: Shutterstock

U poslednjih 50 godina žene su u proseku porasle za dva centimetra, pa su i stopala veća. U prodavnicama obuće prvo se rasprodaju brojevi 40 i 41, naravno u zavisnosti od modela ili kalupa, prenosi RTS.

Na rafovima prodavnica obuće najduže se uglavnom zadrže ženski modeli malih brojeva od 35 do 37.

Preporučujemo

- Najbrže se prodaju centralni brojevi – u ženskoj obući bi to bili 38 i 39. To su veći brojevi pre nekih 10-15 godina, za po jedan podeok. Kod muškaraca je centralni broj 42-43 što se tiče obuće, dosta brzo se za njima proda i 44 - navodi poslovođa Ivan Nikolić.

Prema svetskim istraživanjima, u poslednjih 50 godina prosečna veličina obuće povećana je za dva broja. Nove generacije dece sve brže rastu i imaju veća stopala. Nije retkost da u prodavnici jedna tinejdžerka traži broj 40, a tinejdžer 45.

- Niz faktora je doprineo da su u 20. veku muškarci viši 10 centimetara, a žene oko osam. To znači da su u većini evropskih zemalja muškarci prosečno visoki od 175 do 180 centimetara, a žene od 160 do 165 iako se nama čini da su viši i vrlo verovatno novije generacije više. Za ozbiljniju statistiku treba da prođe dosta vremena - objašnjava objašnjava prof. dr Georgios Konstantinidis iz Udruženja pedijatara Srbije.

Poslednja nacionalna istraživanja za određivanje standarda JUS rađena su 60-ih godina prošlog veka. Srbija je u međuvremenu preuzela evropski i svetski standard, pa se ta istraživanja više ne rade.

- Kada govorimo o obući, tu smo usvojili svetski standard, tako da ćete primetiti četiri parametra. Ono što je važno, iako nam se čini da su deca nogata mnogo više nego ranije, te granične vrednosti se nisu promenile, opseg je i dalje isti – 38 za decu - navodi Aleksandra Bogdanović sa Instituta za standardizaciju Srbije.

Mlađim generacijama bi na visini pozavideo i Napoleon, koji je sa svojih 168 centimetara tada važio za visokog čoveka. Za brz razvoj generacija, slažu se pedijatri, kriv je novi način života, ishrana, san, hormonske promene tokom puberteta.

- Mene ne zabrinjava to što oni postaju viši već me zabrinjava da te navike koje dovode do višeg rasta i koje su posledica nekog boljeg životnog standarda, dovode do nekih drugih patoloških stanja kao što su gojaznost - ističe prof. dr Konstantinidis.

Šesnaestogodišnji Nemac drži Ginisov rekord za najveći broj obuće, čak 57. U Srbiji još nema sličnog rekordera ali sudeći po potražnji, srećnog stopala su oni koji traže manje brojeve, posebno na sniženjima.

(Telegraf.rs)