Hobit će zameniti Zmaja? Panika među roditeljima zbog lektire u školama, jedna zapala za oko čak i profesorima

Foto: Wikimedia/public domain, Shutterstock, Privatna arhiva

Školska godina počela je 1. septembra, a jedna od glavnih tema među roditeljima jeste literatura koju će đaci čitati. Naime, kako kruži društvenim mrežama, pažnju, ali i bes, privukao je naslov Dž. R. R. Tolkina - "Hobit", koji se našao u čitanci za peti razred osnovne škole.

Iako se pored "modernog" naslova i dalje mogu pronaći pisci čitani generacijama unazad, pojedini roditelji brinu da će za nekoliko godina doći do potpunog izbacivanja klasike koja je njih, ali i njihove pretke naučila šta je književnost, pa se pitaju da li će "Hobit" i "Hari Poter" zameniti Zmaja.

Preporučujemo

- Deca u 5. razredu čitaju Hobita i Hari Potera u čitankama, a kad ih pitate ko su Ivo Andrić i Jovan Jovanović Zmaj oni vas bledo gledaju, ali zato dobro znaju ko su oni vešci i onaj deda bez nosa - napisala je jedna korisnica Fejsbuka podelivši i fotografiju odlomka iz "Hobita" u čitanci.

Foto: Privatna arhiva

Sličnog stava je i profesorka srpskog jezika Žanka Stanić Marković, koja tvrdi da bi u potpunosti izbacila literaturu poput ove, kao i da takva dela deca mogu da čitaju mimo škole ukoliko su im zanimljiva. Ona za Telegraf.rs napominje da poznaje mlade kolege koji bi izbacili kultna dela, kao i da se mnogi veliki srpski književnici potiskuju iz lektira.

- Nikako nisam za to. Ni za Hobita, ni Hari Potera, neka ih čitaju van škole. To je njima možda interesantno, neka kupuju te knjige, pa neka čitaju. Ja uvek kažem, duša me boli za našim velikim književnicima koje za 10 godina niko više neće čitati sem studenata književnosti. Toliko je munjevito krenulo izbacivanje njihovih dela, ja se sećam starih čitanki u kojima je bila divna literatura sjajnih pisaca. Neke mlade kolege smatraju da treba izbaciti "Šalu" Antona Pavloviča Čehova, a nju deca toliko lepo prihvate, mi se toliko divno nasmejemo i toliko divnih tema ona izazove. Ćopić se potiskuje, videla sam literaturu gimnazije - napominje naša sagovornica.

Žanka dodaje da je lektira srednjih škola praktično "iskasapljena", kao i da nije poenta literature da se đaci sećaju za 20 godina koje bio glavni lik, već da ih ona vaspitava i uči društvenim vrednostima.

- Ja se prosto čudim zbog čega je uvedeno, mi nikada nismo konsultovani. Videla sam koliko je lektira gimnazije iskasapljena. Izbacili su "Proces", ja to ne razumem. Žao mi je Zmaja, Ćopića... Plače mi se za pojedinim piscima. Zašto bih ja uzimala Hari Potera, ja bih ga sklonila. Nije bitno da li ćete se za 20 godina sećati ko je glavni lik, ali mene je vaspitala literatura. Ja uvek pitam đake kada pročitaju neku knjigu šta su poneli kući - odnos prema drugu, majci... - kaže nam ona.

Pojašnjava i da deca nisu navikla da nešto treba da im drži pažnju duže od nekoliko minuta, te je uvek pitaju koliko strana ima određena knjiga koja im je zadata.

- Lektira je sve manje. Ubacuju neke tekstove, neke gluposti. Đaci imaju samo jedno pitanje kad dobiju lektiru, a to je koliko ima strana i onda se takmiče ko je našao tanje izdanje knjige - zaključuje ona za naš portal.

Ipak, profesorka srpskog jezika Milica Bijelić kaže nam da su svi tekstovi koji se nalaze u udžbenicima odobreni od strane Ministarstva prosvete, te da nisu nikakav nasumičan izbor, već su prošli kroz proces vrednovanja od strane stručnjaka.

- Svi tekstovi koji se nalaze u udžbenicima za osnovnu i srednju školu razmotreni i odobreni su od strane Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Dakle, oni se tamo ne nalaze kao nasumičan izbor bilo kog izdavača, već su prošli kroz proces vrednovanja za koji su zadužena stručna lica u pomenutim ustanovama. Tako se odlomak iz Tolkinovog romana "Hobit" nalazi u dopunskom izboru lektire gde je u planu i programu navedeno 11 dela, a treba izabrati 3 po izboru nastavnika. Osim toga postoji spisak obavezne lektire koju svi nastavnici u Republici Srbiji obrađuju sa učenicima. To znači da će pomenuto delo biti rađeno u vidu odlomaka i to ako ga je nastavnik odabrao za obradu - kaže ona.

Takođe, profesorka Bijelić navodi da je autor ovog dela bio univerzitetski profesor, književnik i filolog, te da ne treba donositi sud o delima na osnovu filmskog ostvarenja, dok se fantastika prožima od najranijeg detinjstva kroz razne tekstove.

- Džon Ronald Ruel Tolkin bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine. U čitankama za školu proučavaju se dela autora koji su dobili Nobelovu nagradu za svoj rad, ali tu svakako pripadaju i oni autori koji tu nagradu nisu dobili ili čija nominacija nije prihvaćena. Stručna lica koja vrše izbor lektire pored književne vrednosti trebalo bi da vode računa i o uzrastu za koji je delo namenjeno. Iako smatram da je Piter Džekson sjajan režiser, scenarista i producent, o čemu svedoče tri Oskara i Zlatni globus, tvrdim da o književnim delima ne možemo nikada donositi sud na osnovu filmskog ostvarenja koje je to delo koristilo kao polazište za filmsku umetnost. Što se tiče fantastike, odnosno fantastičnih bića u književnosti, sa njima se deca susreću u najranijem detinjstvu kroz tekstove narodnih i autorskih bajki. Romani o Hariju Poteru se ne nalaze u sadašnjem programu - kaže Milica.

Ona pojašnjava i da se izbor lektire od početka prosvete menjao i da postoje klasici koji su obavezni u svim generacijama. Ipak, ona smatra da poenta nisu ni autori, ni knjige, već razvoj ljubavi prema čitanju.

- Izbor školske lektire se od početka prosvete menjao, tako da današnje čitanke ne liče na one koju su koristili naši preci. Razlog tome je da se plan revidira kroz vreme i prilagođava savremenim potrebama nastave. Naravno da postoje klasici koji ostaju deo obavezne lektire u svim generacijama. Ono čemu treba da težimo i to je i jedan od ishoda u nastavi književnosti je ljubav prema čitanju, a prema mom mišljenju i najveći izazov u ovom veku - zaključuje naša sagovornica.

(Telegraf.rs)