Na stavljanje na pozitivnu listu čeka 80: Inovativni lekovi mogu da znače razliku između života i smrti

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Inovativni lekovi napravili su pravu revoluciju u lečenju najtežih bolesti, posebno karcinoma. Srbija je jedna od zemalja u regionu koja je obezbedila neke od najnovijih farmaceutskih preparata ali trenutno na odobrenje da se nađu na pozitivnoj listi čeka njih 80 što bi državu koštalo 200 miliona evra.

Veća dostupnost terapijama koje za mnoge pacijente znače razliku između života i smrti bila je tema današnje konferencije za novinare koju je u Nišu organizovalo Udruženje pacijenata Srbije.

Preporučujemo

Savo Pilipović, predsednik ovog udruženja najavio je početak dveju kampanja čiji su ciljevi dobrobit teško obolelih i pacijenata koji čekaju na transplantaciju.

- Danas pokrećemo kampanju zvanu „Dva apela“. Prvi je upućen našem predsedniku Aleksandru Vučiću kako bi nas primio da bismo mu poredočili potrebu nabavke inovativnih lekova. Smatramo da je rešenje ovog problema moguće, vidimo da novca u budžetu ims ps de nadamo da ćemo naići na njegovo razumevanje. Drugi apel upućujemo njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju sa molbom da podrži kampanju za transplantaciju kao što je to učinila Katolička crkva u Hrvatskoj. Ova zemlja ima više od 200 transplantacija godišnje, mi treba da ih stignemo pa i prestignemo – kazao je Pilipović.

Istakao je da su se stvari umnogome popravile za mandata aktuelne ministarke Danice Grujičić.

- Pretprošle godine smio imali pet, prošle samo dve a u prvoj polovini ove godine tridesetak transplantacija. Pozdravljamo to što su svi naši klinički centri počeli da rade transplantacije ali ono što nije dobro je što 2000 ljudi i dalje čeka na bubrega, pluća, srca, rožnjače...- rekao je Pilipović.

Docent dr Ana Cvetanović, direktor Klinike za onkologiju UKC Niš istakla je da se zahvaljujući inovativnim terapijama produžio i poboljšao kvalitet života obolelih od najtežih bolesti.

Dr Ana Cvetanović Foto: D. K.

- Kada je u pitanju incidenca svih karcinoma mi smo u srednjem riziku u odnosu na ostatak Evrope. Ono što nije dobro je što je mortalitet u Srbiji jako visok, za mnoge karcinome mi smo na prvom mestu u Evropi. Da bismo popravili tu statistiku podjednako su bitne dve stvari, prevencija i dostupnost inovativnih terapija. Prevencija nije moguća kod svih tipova karcinoma, ali na četrdesetak odsto, koji su istovremeno i najčešći, možemo delovati preventivno. Primarna prevencija podrazumeva zdrav stil života, izbegavanje pušenja, zatim sprečavanje gojaznosti koja je faktor rizika kod karcinoma dojke. Jako je bitna sekundarna prevencija, odnosno skrining jer poražavajuća je činjenica da se kod nas 70 odsto karcinoma pluća otkrije u četvrtoj fazi a 60 odsto kolorektalnih takođe. U svetu gde skrining jako dobro funkcioniše, karcinom dojke se u 70 odsto slučajeva otkrije u prvoj a kod nas kod 70 odsto pacijentkinja u lokalno uznapredovaloj fazi – objasnila je Cvetanović.

Istakla je da je značaj skrininga u ranom otkrivanju bolesti.

- Sve je mnogo komplikovanije u metastatskoj fazi s tim što su inovativne terapije i tu napravile revoluciju. Do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da se godinama živi metastatskim melanomom ili karcinomom pluća a sada imamo puno pacijenata koji pet, šest godina primaju terapiju i održavaju svoju bolest – zaključila je dr Cvetanović.

Bojan Trkulja direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova istakao jen da bi Srbija trebala da učini više kako po dostupnosti inovativnih terapija ne bi bilau rangu Albanije, Severne Makedonije i BIH.

- Poslednjih godina je mnogo uloženo u zdravstvo, najviše u infrastrukturu i poboljšanje materijalnog položaja zdravstvenih radnika dok su lekovi zanemareni. Recimo 2019. godine lekovi su činili četvrtinu zdravstvenog budžeta a sada je taj iznos pao na 18 odsto. Izlaz iz te situacije jr sistemski pristup kao što jetoučinjeno sa sredstvima za lečenje retkih bolesti. Treba se znati svake godine koliko je novca država izdvojila za inovativne lekove, RFZO bi znao sa koliko novca raspolaže a pacijenti mogu da računaju da će se na pozitivnoj listi naći lekovi koji njima život znače – rekao je Trkulja.

(Telegraf.rs)