Srđanu je sa dve godine otkrivena teška dijagnoza, danas je višestruki prvak: Uz ovaj moto sve je uspeo

Foto: Privatna arhiva

"Lekari su rekli da će sve biti kako treba, a onda smo se pomirili sa istinom". Tako svoju ispovest počinje Srđan Ristić (43), koji je sa samo dve i po godine suočen sa teškom dijagnozom - cerebralnom paralizom. Nikada nije klonuo duhom, već je bio motivisan da nastavi dalje, a to mu je i životni moto: "Glava gore i samo napred".

Srđan godinama radi na sebi, trenira četiri puta nedeljno a pored toga ima i nekoliko hobija. Za Telegraf.rs priča kako izgleda njegov život, ali i šta najviše nedostaje osobama sa invaliditetom. 

Preporučujemo

"Imao sam samo dve i po godine kada su mi otkrili da imam cerebralnu paralizu. Roditelji i brat su prihvatili to, išao sam na sve terapije, bio sam i na operaciji u Beogradu. Do svoje petnaeste godine, hodao sam bez pomagala, a onda sam počeo da koristim štake koje i dan danas koristim", priča nam Srđan.

Kako naglašava, nikada mu nije bila teška životna borba koju vodi, ali jedan momenat nikada neće zaboraviti.

"2020. godine mi je preminula majka, ostao sam sa bratom i ocem, a onda se brat oženio. Meni je taj gubitak majke zaista najteže pao, ali nikada nisam smeo da dozvolim da klonem duhom", priča nam.

Svaku slabost pretočio je u svoju snagu i davao maksimum od sebe, a u tome su mu pomogli svi prijatelji, opština Knjaževac i predsednik opštine Milan Đokić.

"Moram da kažem da mi svi pomaži, lokalna samouprava, predsednik opštine i sportskog saveza‚ jer sam ja neko ko trenira četiri puta nedeljno i oni mi zaista stalo pomažu i imaju razumevanja za moje potrebe", ističe Srđan.

Srđan je u svojoj kategoriji osoba sa invaliditetom sedam puta zaredom bio prvak a 2016. godine je osvojio drugo mesto na svetskom prvenstvu u svojoj kategoriji, tačnije u Benč presu, trenira u teretani koja je namenjena i proilagođena osobama sa invaliditetom a pored toga ima i nekoliko hobija. 

"Do teretane mi treba nekih 20 minuta, idem uz pomoć prijatelja, kiša, sunce, nevreme mene ne zanima, aktivno treniram i nema stajanja. Pored toga, obožavam motore, član sam jednog moto kluba, igram šah, pikado i boćanje", priča nam Srđan.

Osobama sa invaliditetom jedna stvar pravi veliki problem.

"Jedina stvar koja nama predstavlja problem, jeste reakcija pojedinih ljudi na nas, oni koji nikada nisu bili u našoj koži. To nerazumevanje me ubija, kao i to što smo sprečeni kada su u pitanju neke institucije da uđemo u iste, jer nemamo prilaz. Ja hodam na štakama i teško mi je. Zamislite koliko je teško osobama koje su u kolicima", objašnjava nam i dodaje da je najbitnije ostati vedrog duha i gledati napred.

(Telegraf.rs)