Potrebe pacijenata sve veće za ovom terapijom, prof. Lađević: Bol kad se trpi postaje bolest sama za sebe

Foto: Nikola Tomić, Privatna arhiva

Potrebe pacijenata u Srbiji sve su veće za terapiju bola, a zbog napretka tehnologije, stručnjaci Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koji su pioniri ove terapije u našoj zemlji, leče sve više stanja.

U razgovoru za Telegraf.rs profesor dr Nebojša Lađević, redovni profesor anesteziologije i reanimatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, doktor medicinskih nauka, specijalista anesteziologije i reanimatologije, subspecijalista Medicine bola, predsednik Srpskog udruženja za terapiju bola i Rukovodilac Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije kaže da oni leče sva bolna stanja, kako akutna, tako i hronična. Napominje da se uzrok bola treba tražiti, a da nikako ne treba da se trpi, jer kada dugo traje postaje bolest sam za sebe.

Preporučujemo

Ova terapija, ali sa fokusom na interventne procedure, razlog je Internacionalnog simpozijuma o interventnim procedurama u terapiji bola, koji se u subotu, 7. oktobra organizuje u hotelu "Metropol" ,a na kojem će učešće uzeti najbolji domaći profesori koji se bave terapijom bola, ali i inostrani.

Definicija terapije bola

Sa terapijom bola, kao što gore rekosmo, prvi su počeli lekari Univerzitetskog kliničkog centra Srbije a prof. dr Lađević, objašnjavajući nam definiciju ove terapije, i kaže da nju treba da poznaju i lekari opšte prakse i studenti medicine.

- Terapija bola je subspecijalistička grana medicine koja prožima sve specijalnosti jer bol nije vezan za određene bolesti i stanja. Terapiju bola ne treba da poznaju samo specijalsti već moraju da je poznaju i lekari opše prakse i studenti medicine. Lečenje pacijenata u medicini bola je multidisciplinarno što znači da u lečenju učestvuje više lekara različitih specijalnosti i nikada ne treba lečiti bol kod pacijenta već pacijenta koji ima bol - kaže prof. Lađević za Telegraf.rs.

U Kabinetu terapije bola UKC Srbije, kako navodi, leče se sva bolna stanja, i akutna i hronična.

- Ali, ovoga puta govorimo o interventnim procedurama gde primenom lekova, radio talasa ili toplote uz pomoć instrumenata ili igala dovodimo do smanjenja najčešće hroničnog i inflamatornog bola i govorimo o primeni regionalnih blokova koji nam pomažu u obezboljavanju tokom operativnih zahvata i u postoperativnom periodu - objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, potrebe pacijenata za ovom terapijom su sve veće jer pacijenata ima jako mnogo, ali i zbog napretka tehnologije, te naši stručnjaci imaju mogućnost da lečimo stanja koja ranije nisu mogli.

- Kao što su hronični bolovi u kolenu, kuku, donjem delu leđa, ramenu ili neke vrste kancerskog bola - navodi prof. Lađević.

On i kolege već rade i interventne procedure kao što su epiduralna primena kortikosteroida, blokove perifernih nerava, intraartikularnu primenu lekova, a počeli su i sa epidurolizom, koja se radi pod rendgenom, a uradili su prve radiofrekventne ablacije (RFA) nerava u sprečavanju bola.

Prema profesorovim rečima, radiofrekventna ablacijakoristi talase toplotne energije za zagrevanje i uništavanje male površine nervnog tkiva.

- To znači da nerv ne može da šalje signal bola u mozak, što za rezultat ima smanjen ili eliminisan bol. RFA je minimalno invazivan tretman. Tokom procedure, specijalista medicine bola ubacuje tanku sondu u bolno područje. Sonda emituje radiofrekventnu energiju koja stvara toplotu i uništava nervno tkivo koje izaziva bol. RFA se može koristiti kod osoba koja nije kandidat za zamenu zgloba, koja ne želi da ima komplikovanu operaciju, koja je mlađi pacijent i zabrinut da će mu se veštački zglob istrošiti i da će mu na kraju trebati druga zamena, ili je stariji pacijent i ne želi da prođe kroz opsežan oporavak i rehabilitaciju-

- RFA na kukovima i kolenima, takođe, može biti dobra opcija za one sa iscrpljujućim bolovima u zglobovima, jer je vreme oporavka veoma kratko – izvodi se u lokalnoj anesteziji, nema rezova i možete da idete na posao sledećeg dana - kaže prof. Lađević.

Ova terapija pomaže i kod lečenja glavobolje, za to su zaslužni, pre svega, lekovi koji se koriste u terapiji a u određenim stanjima se interventnim procedurama može uticati na trigeminalnu neuralgiju ili druge vrste neuralgija.

Profesor Lađević, koji je sa kolegama začetnik terapije bola kod nas, nju je počeo da uči uči još 1998. godine kada je boravio u Norveškoj u jednoj onkološkoj bolnici u Oslu.

Vremenom se zaintersovao za celokupnu terapiju bola i sa kolegama osnovao subspecijalizaciju Medicina bola na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Profesor dr Nebojša Lađević Foto: Nikola Tomić

- Najveći uticaj na razvoj učenja medicine bola u našoj zemlji je imalo i moje učešće u radnoj grupi edukacionog komiteta Evropske federacije za terapiju bola kroz koju sam za Srbiju uspeo da dobijem program nastave medicine bola kao i pravo da ga prevedem na srpski jezik, pa smo ga kasnije primenili u našoj nastavi na fakultetu a znanja pretočili u nas Kabinet za terapiju bola UKCS. Danas mnogo učimo jedni od drugih i u samoj našoj zemlji, što se vidi i kroz primer ovog simpozijuma gde pored stranaca učestvuju eminentna imena naše medicine bola - kaže profesor Lađević.

Na pitanje da li terapija bola predstavlja budućnost, objašnjava da interventne procedure jesu, jer već danas mogu jako mnogo da pomognu u dugotrajnom smanjenju intenziteta bola. Posebno je to značajno za grupe pacijenata kod kojih ne može da se izvrši operacija na primer kuka, kolena ili neka druga zbog pridruženih bolesti koje pacijent ima.

- Sve se izvode u lokalnoj anesteziji pod rendgnom ili uz pomoć ultrazvuka a efikasnost procedure pacijent veoma brzo oseti.

Naš sagovornik napominje da za uzrokom bola treba tragati, i da ga ne treba trpeti jer kada dugo traje postaje bolest sam za sebe.

- Bol je bez obzira na neprijatnost veoma koristan jer nas upozorava da se nešto loše dešava. Za uzrokom bola treba tragati i pokušati da se izleči sam uzrok, a tek ako to nije moguće onda se rešava i posledica oboljenja a to je sam bol. Ne treba ga trpeti jer kada dugo traje postaje bolest sama za sebe. U nekim stanjima uzimanje veće količine lekova protiv bolova može nas dovesti u zabludu o kom uzroku bola se radi, pa je najbolje prvo uraditi lekarski pregled. Kod hroničnih bolova obavezno je da se uradi pregled kod specijaliste medicine bola a zatim da se napravi dobar multidisciplinarni plan lečenja - podseća naš sagovornik.

Simpozijum koji će biti održan u subotu, prema njegovim rečima, biće fokusiran na pitanje kako najbolje obezboliti pacijenta primenom regionalne anestezje ili interventnih procedura.

- Prve se primenjuju tokom operativnih zahvata, i pacijent je ili budan ili se regionalni blok kombinuje sa opštom anestezijom. Druge procedure su od velikog značaja za obezboljavanje pacijenata sa hroničnim bolovima u donjem delu leđa, kolenima, kukovima... Posebno bih izdvojio predavača kao što je prof. dr Ivan Radoš, koji je i predsednik Hrvatskog udruženja za lečenje boli, ali i naše drage goste iz Engleske i Italije, prof. dr Tomasa Haga i dr Andrea Tinirela. Velika prednost simpozijuma je što će se praktični deo učenja izvoditi na lutkama, ali i na živim manekenima gde ćemo primenom ultrazvuka moći da vidimo anatomske strukture do kojih treba doći iglama ili drugim aparatima koji se koriste za obezboljavanje - objašnjava sagovornik Telegrafa.rs.

(Telegraf.rs)