Njihov broj da se svede na 0, lekari u ovom roku da pruže pomoć: Svi ciljevi strategije bezbednosti saobraćaja

Foto: Milena Đorđević, Pixabay, Ricardo Rubio / Zuma Press / Profimedia

Vlada Srbije usvojila je 28. septembra 2023. godine Strategiju bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2030. sa pratećim Akcionim planom bezbednosti saobraćaja do 2025. godine. U okviru ove Strategije, postavljeno je nekoliko bitnih ciljeva - a najbitniji je da se do 2030. godine smanji broj poginulih i teško povređenih osoba za 50 odsto u odnosu na 2019. godinu, i da smo zemlja bez poginule dece u saobraćaju od 2030. godine.

Plan je i da se do 2025. godine oformi Helikopterska hitna pomoć, da Srbija bude među 10 najbezbednijih zemalja Evrope, da se uspostavi Fonda za bezbednost saobraćaja, poveća broj saobraćajnih policajaca, vozila sa obeležjem saobraćajne policije, ali i da 2030. godine procenat putnika vezanih pojasom na zadnjem sedištu bude 85 odsto, i da prebolničko vreme ukazivanja hitne pomoći učesnicima saobraćajne nezgode bude od 8 do 15 minuta...

Preporučujemo

Kako se navodi u Strategiji, cilj je da se  služba helikopterske hitne medicinske pomoći uspostavi do 2025. godine.

- Mera podrazumeva uspostavljanja helikopterske službe PHMP, sa posebno obučenim posadama i posebno opremljenim helikopterima koji služe za brzi dolazak na lice mesta saobraćajne nezgode, brzi prevoz povređenog, i delovanje na teško pristupačnim terenima. Osim veće brzine dolaska na lice mesta i prevoza, sistem HHMP značajno unapređuje kvalitet zbrinjavanja jer omogućava brz prevoz u zdravstvenu ustanovu tercijarnog nivoa - objašnjava se u Strategiji:

- Uspostavljanjem sistema HHMP značajno se povećava i kapacitet HMP jer omogućava odziv većeg broja jedinica na teritorijama koje su pokrivene sa samo jednom ili dve ekipe PHMP, kao i prihvat i raspoređivanje većeg broja povređenih u više ustanova, što je naročito značajno kod saobraćajnih nezgoda sa većim brojem povređenih i masovnim saobraćajnim nezgodama.

Cil je i da se ukupno vreme odziva prebolničke hitne medicinske pomoći (od nastanka saobraćajne nezgode do dolaska na mesto nezgode) 2025. godine bude od 10 do 20 minuta, 2027. od 9 do 17 a 2030. od  8 do 15.

Cilj je da se poveća procenat saobraćajnih policajaca, vozila sa obeležjima saobraćajne policije, a procenat putnika na zadnjem sedištu koji u toku vožnje koriste pojas da bude 85 odsto 2030. godine.

Ciljevi prve strategije nisu postignuti

Kako se navodi, cilj prve nacionalne strategije,  nisu dostignuti.

U saobraćajnim nezgodama je nastradalo znatno više ljudi, odnosno od 2016. do 2020. godine.

- Broj poginulih u 2020. godini nije prepolovljen što je bio cilj prve nacionalne strategije, već je manji za jednu trećinu u odnosu na 2011. godine. U periodu od 2016. do 2020. godine, bilo je za 730 poginulih lica (od kojih 66 dece) i 5.122 teško povređenih lica više nego što bi bilo da su dostignuti ciljevi - navodi se u Strategiji.

Nisu dostignuti zacrtani ciljevi u pogledu indikatora performansi sistema bezbednosti saobraćaja. Naaime, umesto da 85 odsto koristi sigurnosni pojas, taj procenat iznosi 19,1 odsto. Umesto da 19 odsto vozača vozi preko ograničenja, to čini 51 odsto. Plan je bio i da sistem zaštite dece ima 96 odsto, a procenat je 48,7 odsto.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

- Rezultati pokazuju da učesnici u saobraćaju u Srbiji imaju negativno izgrađene stavove prema upotrebi sigurnosnog pojasa u svojstvu vozača, odnosno putnika na zadnjem sedištu, upotrebi mobilnog telefona tokom vožnje i upotrebi zaštitne kacige za motocikliste/mopediste. Učesnici u saobraćaju na putevima imaju delimično izgrađene pozitivne stavove prema vožnji iznad ograničenja brzine u naselju i vožnji pod dejstvom alkohola - navodi se u Strategiji u kojo se napominje i da je Srbija zbog saobraćajnih nezgoda za 5 godina izgubila ukupno 20,5 milijardi evra, odnosno u proseku oko 4,1 milijardu evra godišnje.

Srbija se, inače, svrstala u red država koje ne prihvataju da ljudi stradaju na njenim putevima i odlučno se bore za očuvanje života u saobraćaju.

Težeći da se definišu strateški pravci delovanja u bezbednosti saobraćaja do 2030. godine, Agencija je formirala Radnu grupu za izradu Nacrta strategije bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2030. godine, koju čine predstavnici 32 subjekta bezbednosti saobraćaja na državnom i lokalnom nivou

Kako se navodi u Strategiji, u saobraćajnim nezgodama godišnje u svetu pogine približno 1,35 miliona ljudi a bude povređeno više od 50 miliona ljudi. U njima najčešće stradaju mladi ljudi, a posebno u zemljama u kojim ulaganje u bezbednost saobraćaja nije prepoznato kao društvena dobit već kao trošak.

Imajući u vidu ogromne ljudske i ekonomske gubitke Ujedinjene nacije i Evropska unija su u proteklih 15 godina preduzele niz strateških aktivnosti usmerenih ka smanjenju broja saobraćajnih nezgoda. Ujedinjene nacije su donele Rezoluciju kojom se period do 2030. godine proglašava Drugom decenijom akcije za bezbednost saobraćaja, a Svetska zdravstvena organizacija je pripremila Globalni plan Druge decenije akcije za bezbednost saobraćaja.

Prema brojnim analizama, Evropa je najbezbedniji kontinent u saobraćaju na svetu. Na tragu toga, Evropska unija (u daljem tekstu EU) je stvorila pretpostavke za primenu Okvirne politike bezbednosti saobraćaja do 2030. godine. Kroz sve međznarodne evropske strateške dokumente provlači se isti globalni cilj, a to je da se smanji broj poginulih i teško povređenih lica za 50% do 2030. godine.

(Telegraf.rs)