Da li ćemo depresiju zameniti duhoklonućem? Nove reči razbesnele Srbe, ovo je ceo spisak

Foto: Pixabay, Printskrin: Mala biblioteka

Duhoklonuće je najlepša srpska reč. Naime, na takmičenju koje je organizovao sajt "Mala biblioteka" iz Londona, ova složenica odnela je prvo mesto, dok su pored nje nagradu odnele i reči prohujak i prikačica.

Ipak, mnogi Srbi nisu oduševljeni spiskom predloženih novih reči koje bi mogle da zamene tuđice u našem jeziku. Većina građana smatra da su besmislene, ali i da smo se već navikli na strane izraze koje koristimo svakodnevno. Takođe napominju da nemaju verodostojno značenje.

Preporučujemo

Sa druge strane, profesorka srpskog jezika Milica Bijelić za Telegraf.rs pojašnjava da je jezik živa pojava, te da se menjao od davnina. Ipak, sumnja da bi ove reči bile usvojene na nekom potencijalnom glasanju ili referendumu.

Foto: "Mala bilioteka"

- Jezik je živa pojava, nije nešto što je okamenjeno, već se neprekidno menja u skladu sa društvenim i istorijskim dešavanjima. Naši preci bi sigurno imali poteškoće da razumeju sve što mi govorimo, a isto važi i za našu decu koja čitaju tekstove iz daleke prošlosti. Nesumnjivo da je sve veći broj reči koje je potrebno da se rastumače u književnom tekstu današnjim učenicima, a mojoj generaciji su bile dobro poznate. S jedne strane nije dobro neselektivno prihvatati poplavu stranih reči u srpskom jeziku, ali nisam sigurna da bi se nove reči sa korenom u srpskom jeziku mogle usvojiti kao na nekom glasanju/referendumu. Neka reč zaživi u narodu i opstane, a neka ne. Još je divni Laza Kostić imao nove reči koje je stvarao - objašnjava profesorka Bijelić.

Ipak, ona kaže da joj je akcija simpatična, da spisak sadrži mnogo zanimljivih i smešnih reči, a da ona koja je ponela titulu najbolje, zaista lepo zvuči.

- Meni je ova akcija simpatična, mada ne verujem da će imati neki uticaj na jezik. Neke su reči smešne, neke zanimljive. Vidim da je dosta tvorenica, zapravo složenica i onih nastalih kombinovanom tvorbom. Duhoklonuće lepo zvuči, ali nisam sigurna da bi se stručnjaci iz oblasti psihijatrije složili da precizno oslikava depresiju. To bismo morali da pitamo njih. Za mene je ova akcija više kao razbribriga, kreativnost, a ne stvar neke nove norme. U tom smislu i ja se šalim, pa kažem za selfi "selfiš", jer smo slikajući sami sebe izgubili kontakt sa drugim ljudskim bićem - fotografom i nekako se okrenuli sebično sami sebi - priča nam ona.

Dodaje i da bi zanimljiva akcija bila "Biramo najlepšu zaboravljenu reč", kako bismo se prisetili i oživeli neke lepe reči koje smo zaboravili usled manjka čitanja knjiga.

Da li je duhoklonuće jednako depresija?

S obzirom na to da su nove reči pokrenule lavinu komentara na društvenim mrežama, među njima se našao i komentar jedne psihološkinje koja je pojasnila da je izuzetno neprofesionalno sklepati složenicu i porediti je sa ozbiljnom bolešću.

- Kakvi duhoviti dušebrižnici! Izraz "klonuti duhom" označava neraspoloženje ili utučenost i veoma je neodgovorno, nestručno i unižavajuće sklepati složenicu od toga i porediti je sa ozbiljnom bolešću. Osim toga, standardno koristimo taj nesretan prevod "duševno" kad označavamo psihičko, ali ne "duhovno" (što bi bio prevod spiritualnog). Dakle: duševna bolnica, duševno stanje (ne duhovno, poBogu), i ovako već previše ezoterično zvuči! U potpisu, vaša prof. dr psihološkinja (nedajbože profana dušenaučnica) - napisala je ona.

Pre nekoliko dana ove teme dotakla se i ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić koja je navela da depresija na neki način jeste klonuće duhom, ali i upozorila da pacijenti nikada ne treba da postavljaju dijagnoze umesto lekara.

- Depresija može biti psihoza, ali može biti i neurotična reakcija. Prema tome, to jeste na neki način klonuće duhom i svi oni koji osećaju da nisu raspoloženi i da se to raspoloženje odražava na njih same i druge oko njih, treba da se jave lekaru. Nemojte se sami lečiti to je poenta - rekla je ona.

(Telegraf.rs)