Divlje svinje prave haos godinama u okolini Prokuplja: Ne plaše se ni topa

Foto: Pixabay

Meštani planinskih sela oko Žitnog Potoka, tridesetak kilometara od Prokuplja, već nekoliko godina muku muče i ne znaju kako da zaštite svoje useve i voćnjake od najezde divljih svinja koje im preko noći, a često i danju potpuno unište čitavu njivu.

Reč je o selima u blizini rezervata Lovačkog udruženja „Toplica” u Prokuplju, gde su potvrdili da divlje svinje prave veliki problem i da su zato ove godine ranije počeli lovnu sezonu u kojoj je za oko mesec dana već ubijeno stotinak svinja.

Preporučujemo

Ivan Glušac iz Novog Đurevca kod Žitnog Potoka kaže da mu je pričinjena šteta od više stotina hiljada dinara, da je prošle godine tužio, ali da za sada nema nekog pomaka što se tiče naplate.

- I lane su mi divlje svinje sve uništile, a ove godine, posebno u poslednjih mesec, dva, bukvalno sve jedu. Za mesec dana uništili su mi šljivik na oko pet hektara. Reč je o krdima divljih svinja koje za kratko vreme naprave pustoš. Od ovoga ne postoji odbrana, nije samo moja parcela na meti, svima su uništeni zasadi, kako usevi kukuruza, pšenice ili šljive, tako i ostalog voća i povrća - kaže Glušac za Politiku.

On naglašava da je pokušao da se zaštiti kupovinom plinskog topa, ali da ni to nije pomaže jer se svinje vrlo brzo naviknu na zvuk i nakon toga se ne plaše.

Glušac tvrdi i da je prethodnih godina uložio dosta novca da bi formirao zasad šljiva, iskopao je bazen za navodnjavanje ali sve je to sada izgubilo smisao, jer nema načina da zaštiti posed.

– Štete su ogromne i meni i svim ljudima koji se bave poljoprivredom u ovom kraju. I kad se sadi i kad treba da se ubere letina, sve to divlje svinje unište – dodaje Glušac.

I njegove komšije, ali i meštani okolnih planinskih sela ističu da su štete na zasadima, od krompira i kukuruza do voćnjaka, svake godine sve veće.

Da bi osigurali svoju letinu od štete koju im pričine divlje životinje ratari bi morali da ograde svoje njive, ali oni kažu da je to skoro nemoguće, jer su to veliki finansijski izdaci koji se ne bi isplatili ni za 20 godina.

U Lovačkom udruženju u Prokuplju svesni su problema, pa je zato ove godine lovna sezona počela ranije.

– Kako bismo povećali populaciju svinja, mi smo zabranjivali lov prethodnih nekoliko godina. Ove godine lov počeo je nešto ranije, baš zbog velike štete koje su svinje počele da prave poljoprivrednicima u tom kraju. Nemoguće je proceniti koliko tačno ima svinja u rezervatu – kažu u Lovačkom udruženju.

Oštećeni poljoprivrednici koji imaju registrovano gazdinstvo ili ugovor o zakupu samo mogu da se obrate Lovačkom udruženju, koje žalbe dalje prosleđuje nadležnim institucijama u državi, a jedini način da se neko obešteti je tužba.

Lovačko udruženje u Prokuplju, inače, pokriva prostor veći od 60 hiljada hektara.

(Telegraf.rs)