Bivši ministar Saša Radulović otkrio da je pobedio tešku bolest: "Ovako sam se izlečio"

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Ovo je moj lični slučaj i nadam se da moj primer može da pomogne ljudima koji imaju slične probleme, ne kao medicinski savet, već kao informacija o tome kako je jedan čovek prošao kroz lečenje lajmske bolesti, napisao je na tviteru političar Saša Radulović, opisujući do detalja svoju borbu sa teškom dijagnozom.

Njegovu priču prenosimo u celosti:

Preporučujemo

"U januaru 2020.godine u mojoj 55. godini mi je dijagnostikovana lajmska bolest u trećem stadijumu. Lekar mi je rekao da me je najverovatnije ujeo krpelj, mada se ne sećam se da se to desilo. Bolest izaziva bakterija Borelia Burgdorferi. Najteži oblik ove bolesti je lajmska neuroborelioza koja oštećuje centralni i periferni nervni sistem koji upravlja organima. Lekar mi je utvrdio simptome ove bolesti. Krajnja posledica je otkazivanje organa i smrt.

"Nisam ni znao za ujed krpelja"

Dijagnoza lajmske bolesti se obično utvrđuje nakon ujeda krpelja. Pošto znate da vas je ujeo krpelj, testirate se i infekcija, ako je bude, vam se otkriva rano. To kod mene nije bio slučaj, jer nisam znao za ujed krpelja. Kako sam onda otkrio, jer testovi na lajmsku bolest se ne sprovode rutinski?

Otišao sam kod lekara kardiologa koji je ujedno i neurolog zbog probadanja u predelu srca. Otišao sam na pregled i pored tog simptoma rekao lekaru još tri stvari koje su počele da me muče: umor, mravinjanje po nogama i bolovi u zglobovima šake.

Počeo sam da se osećam umorno i da nemam energije za ceo dan. U to vreme sam dva puta vozio bicikl po Adi po 20 kilometara i bio sam u dobroj kondiciji. Ali rekoh sebi imam 55 godina po prvi i poslednji put u životu i da možda umor dolazi sa godinama. Lekar mi je odmah rekao da nije normalno da se osećam umorno i da to nije normalno ni za mnogo starije ljude.

"Po nogama kao da su išli mravi"

Drugi problem je bio osećaj strujanja po nogama, neko mravinjanje kao da mravi hodaju po njima. Zbog toga nisam mogao mirno da ležim, već me to strujanje teralo da pomeram noge na svaki minut. Treći problem je bio da osećam bolove najviše u zglobovima šake i prstiju.

Lekar je odmah uradio kardiološki pregled i sve je bilo više/manje u redu. Onda me je poslao na detaljnu analizu krvi. U tim analizama je bila i analiza na antitela za boreliju (IgM i IgG), ali i dodatni Western Blot test koji je detaljniji i osetljiviji na ovu bakteriju. I tek taj Western Blot test je pokazao da imam boreliju.

Nakon ovoga, urađeno mi je ispitivanje funkcije autonomnog nervnog sistema i utvrđena je disfunkcija, presinkopa, ekstremno variranje pulsa i pritiska u Head-up tilt testu.

Како сам излечио лајмску болестОво је мој лични случај и надам се да мој пример може да помогне људима који имају сличне проблеме, не као медицински савет, већ као информација о томе како је један човек прошао кроз лечење лајмске болестиУ јануару 2020.године у мојој 55.… pic.twitter.com/bdu8VWrzR7— Saša Radulović (@SasaRadulovich) October 29, 2023

Kao prvo, lekar mi je preporučio da izbacim iz ishrane šećer, laktozu i gluten. Rekao mi je da čak i ljudi koji nemaju primetne probavne probleme sa njima, da zbog njihovih raznih industrijskih "unapređenja" telo teško vari ove namirnice i da njihovo ostajanje u crevima dovodi do "propusnih creva", odnosno da creva prestaju da obavljaju deo svoje funkcije da zaustave sve štetne materije i toksine i propusti samo hranjive. Zatim sam dobio antibiotsku terapiju. Lekar je rekao da je ova bakterija jako tvrdoglava i da je samo sa antibioticima nećemo pobediti, jer može da opstane i nakon što joj bude uništen omotač, pa ćemo nakon antibiotika morati da primenjujemo prirodne anitivirusne i antibakterijske lekove: origano, matičnjak, majčinu dušicu, kleku itd.

"Ova promena u ishrani je bila ključna"

Tako i bi. Potpuno sam promenio ishranu, odradio antibiotsku terapiju i nakon nje počeo da koristim prirodne lekove. Prvo sam malo izgubio na težini, ali se onda vratio na moju normalnu težinu i promenjena ishrana je počela da mi prija. Osećao sam se mnogo bolje, sa više energije i nakon devet meseci sam se testirao ponovo. I dalje sam bio pozitivan na bakteriju, i dalje sam ima mravinjanje po nogama, ali sada znatno manje, i dalje sam imao bolove u zglobovima šake i pristuju, dok su probadanja oko srca gotovo potpuno nestala.

I onda sam slučajno, istražujući lajmsku bolest preko interneta naišao na jednog nemačkog lekara koji je i sam imao boreliju za koju nije znao, baš kao i ja. Dugo se lečio, izučavao i eksperimentisao jer izlečenje nije jednostavno, i na kraju i izlečio. Sva ta svoja iskustva je pretočio u kliniku koju je otvorio u SAD-u. Napisao je i knjigu Nove paradigme u lečenju Lajmske bolesti. https://lymebook.com/dietrich-klinghardt-treatment-of-lyme-disease

Jedna od ključnih stvari koje je napisao je da je reakcija našeg imunog sistema na boreliju mnogo destruktivnija po telo nego sama bakterija. Procenjuje se da je preko 90% simptoma i oštećenja dolazi od imunog sistema koji napada tkiva na mestima gde se "krije" bakterija. Imuni sistem iz "nekog" razloga ne može da eliminiše bakteriju pa onda pojačava napad i čini još veću štetu. I onda se postavlja logično pitanje: iz kog razloga naš imuni sistem ne može da eliminiše ovu bakteriju?

Telo toliko zatrovano toksinima da više ne može da se brani

Njegov odgovor je: toksini kojim smo toliko zatrovali naše telo da više ne može da se brani. Mikrobi “sakriveni” na mestima koncentracije toksina postaju agresivni. a imuni sistem nemoćan da ih eliminiše bez obzira na to koliko pojačava napad. Кao posledicu dovodi do autoimunih bolesti i oštećenja tkiva naših organa.

Najvažniji toksini današnjice su aluminiju, živa, olovo, kadmijum (za pušače), herbicidi i pesticidi. Ima naravno i mnogih drugih, preko 82.000 veštačih toksina današnjice je pobrojana i ovaj broj raste. Svi oni ulaze u telo preko vazduha, vode i zemlje.

Ukratko, ukoliko je telo zatrovano, imuni sistem postaje nemoćan protiv mikroba, bombarduje zdravo tkivo i oštećuje ga. U konkretnom slučaju, borelija opstaje oko tkiva koja imaju povećanu koncentraciju pre svega aluminijuma, ali i drugih toksina. Dok se ne eliminišu toksini, imuni sistem je nemoćan i bakterija će opstati oko tih tkiva, a imuni sistem će nastaviti da bombarduje i oštećuje zdrava tkiva.

I onda je predložio protokol za lečenje lajmske bolesti:

1. Promena ishrane - izbaciti šećer, laktozu i gluten

2. Detoksikacija - prva faza

3. Antibiotici - druga faza

4. Prirodni lekovi, antioksidansi - treća faza

Kada sam ovo dobro iščitao, pročitao i sve drugo što može da se pronađe na ovu temu, razgovarao sa lekarima, odlučio sam da proverim. Prvo sam tražio metod da proverim nivo zatrovanosti organizma. Jedini pouzdan način da proverite zatrovanost nekog organa je da se izvrši biopsija: odreže mali deo tog organa i izvrši analiza. Pošto ovo ne može, mora da se pribegne posrednim metodama. Može se na primer aluminijum, živa, olovo itd. meriti u krvi i mokraći, ali to je samo trenutno stanje ili kod mokraće 24-časovno stanje. Mnogo približniji metod je merenje koncentracije u kosi. Кako kosa raste, telo deponuje i toksine u kosu, tako da odsecanjem jednog pramena od 2-3 cm kome treba 3 do 4 meseca da poraste. Moguće je isto raditi i sa noktima, ali dok izraste deo koji možete da odsečete, star je pola godine i daje prosek za mesec dana, tako da je kosa bolja.

Živa u kosi 

I tako odsekao sam pramen kose dugačak 2-3 cm i dao ga na analizu. Rezultat koji sam dobio je koncentracija 40 raličitih elemenata u kosi, i korisnih i štetnih. Dobije se koncentracija u mikrogramima po gramu kose. Za korisne elemente (magnezijum, kalcijum, olovo) dobije se refentni opseg u kome bi trebao da bude rezultat. Za štetne elemente dobije se i koliki procent ljudi ima zatrovanost kao i vi, kao i referentni nivo od koga se računa povećana zatrovanost.

Ono što je tekst otkrio je da sam imao povećnu koncentraciju aluminijuma i arsena, i skoro 6 puta veću koncentraciju žive od referentnog nivoa od koga se računa povećana zatrovanost.

Кako obaviti detoksikaciju? Ovaj nemački lekar detaljno opisuje različite metode za detoksikaciju koje su probali i merili. Šta su merili? Merili su 24-časovni urin nakon primene detoksikacije i pratili da li dolazi do povećanog izlučenja štetnih elemenata. Zaključak im je da je najbolje sredstvo za detoksikaciju korijander. Može da se jede svež, da se pravi čaj ili da se uzima u pilulama svejedno. Njihov zaključak je da korijander najbolje pobuđuje toksične metale u tkivima. Međutim, pošto je najbolji da pobudi ali nije dovoljan da ih sve izbaci iz tela, potrebna mu je “pomoć”. Za tu pomoć najbolje su alge, a od svih algi, nabolja hlorela po njihovim nalazima. Кada se holeral pola sata pre uzimanja korijandera, a onda korijander, merenjem 24-urina se dobije najbolje izlučenje štetnih elemenata.

I tako započnem detoksikaciju. Svako jutro na prazan stomak razmutim holorelu u prahu u pola čaše vode, a posle pola sata popijem čaj od korijandera ili uzmem korijander u tableti.

U isto vreme počnem i sa autofagijom, odnosno periodičnim gladovanjem 16/8: jedeš u okviru osam sati, a 16 sati ne jedeš ništa osim što piješ vodu. Ovo je metod čišćenja ćelija organizma za čije otkriće je jedan japanski doktor dobio Nobelovu nagradu. Religijski postovi se praktikuju hiljadama godina i očigledno su izuzetno zdravi za organizam: telo se čisti. Interesantno je da su mnogi ismejavali postove dok im nije ovaj Japanac objasnio da ismejavaju sopstvenu glupost. Nakon što telo 12 sati ne uzima hranu, ćelije ostaju bez sopljne energije i počinju bukvalno same sebe da jedu (otuda i naziv auto-fagija), odnosno da razgrađuju "otpad" koji se akumulira u ćelijama i tako same sebe čiste.

Nakon 6 meseci detoksikacija koja mi je postala rutina i o kojoj više nisam ni razmišljao, dao sam ponovo kosu na analizu. Živu sam desetkovao, aluminijum i olovo smanjio dva do tri puta. Uključio sam ponovo biljne antioksidanse, origano-vranilovu travu, matičnjak i nakon šest meseci ponovo dao krv na analizu. Nakon dve godine, borelije više nije bilo.

Kao rezultat svega ovoga, danas se osećam neuporedivo bolje nego pre tri godine. Umora više nema. Nemam mravinjanje po nogama, zglobovi me više ne bole. Pun sam energije. Zadržao sam promenjenu ishranu, zadržao autofagiju, kao i povremenu detoksikaciju, i više ne jedem praktično ništa sintetičko i industrijsko.

Važna poruka za zdravlje

Važno je kazati da sam tokom celog ovog procesa imao potpuno pozitivan pristup sa pozitivnim mislima, bez straha i brige. Strah je najgori neprijatelj zdravlju. Pozitivne misli pomažu telu da se oporavi. Baš zato je i besomučno širenje straha preko medija za vreme kovid ludila bilo toliko štetno po ljude.

Nadam se da će ova moja priča pomoći barem nekim ljudima. Važno je da razumete da ovo što sam napisao nije terapija i da treba da se konsultujete sa vašim lekarom. I još nešto: ako vam lekar kaže da se ne zna uzrok, da ne može da se izleči i da može samo da vam prepiše lekove da vam smanji simptome, tražite drugog lekara. Telo je najbolji lekar i treba vam lekar koji to razume. Telu treba dati šansu.

Naši stari su govorili da zdravlje ulazi na usta. Ovom treba dodati i na pluća i na kožu. Zato je borba za čist vazduh, vodu i zemlju pre svega borba za zdravlje stanovništva.

(Telegraf.rs)