Stručnjaci složni da samo jedna stvar može da smanji smrtnost od raka: Srbija drži neslavno prvo mesto

Foto: Dragan Mujan

U našoj zemlji oko 200.000 ljudi ima rak. To znači da više od pola miliona građana Srbije svaki dan živi sa kancerom, ide kod lekara, zakuzuje terapije, odlazi na kontrole i čeka rezultate ili pomaže i podržava najbliže koji se bore sa surovim neprijateljem. Na mapi Evrope, Srbija se nalazi na 18. poziciji po učestalosti obolevanja od raka, ali po smrtnosti naša zemlja i dalje zauzima 1. mesto.

U Beogradu je juče održan Treći Onkološki forum, pod nazivom “Požuri, molim te” u organizaciji Foruma Pacijenata Srbije, a uz podršku Udruženja medikalnih onkologa Srbije.

Olja Ćorović iz ovog udruženja rekla je da jecilj ovog foruma da popravi status onkoloških pacijenata, ali i da probudi svest svih nas, a pogotovo onih kod kojih se sumnja na kancer, da se redovno kontrolišu i ukoliko imaju neke simptome da se odmah jave lekaru.

- Forum, nažalost, ove godine organizujemo bez Zorice, Nataše, Miroslava, Bratislava, Ljubice, Luke... Svi znamo da je vreme u lečenju raka najvažniji resurs i saveznik. Godinama ponavljamo da je rak izlečiv ukoliko se otkrije na vreme. Ipak, vreme za onkološke pacijente u Srbiji je i dalje nepremostiv protivnik, jer se dešava da se pacijenti kasno obrate lekaru, a onda provedu više meseci u procesu dijagnostike, brojnih pregleda, konzilijuma, laboratorija, uputa i komisija. Kada završe sa svim tim procedurama, zdravstveno stanje im je takvo da lekari mogu samo da konstatuju da je bolest uznapredovala - rekla je ona.

Dodala je da iz tog razloga, zajednički moramo da radimo na prevenciji, skriningu, ali i na što boljem statusu pacijenata, kojima na žalost još nije dostupna sva neophodna inovativna terapija.

- Danas, uz pomoć savremenih terapija, ne treba gubiti nadu, kao na primer, kada govorimo o najsmrtonosnijem karcinomu, raku pluća. Ova bolest više ne mora da bude smrtonosna. Nadu da će biti još bolje, ulilo nam je i obećanje nadležnih iz RFZO da će u najskorije vreme proširiti indikacije i povećati broj obolelih koji primaju savremene imunološke i ciljane terapije.

Grujičić objasnila zašto skrininzi ne uspevaju?

Forumu je prisustvovala i ministarka zdravlja, prof. dr Danica Grujičić, koja je istakla da bez primarne zdravstvene zaštite ne može da se ima dobar skrining.

Foto: Marko Jovanović

- Rezultati istraživanja su pokazali da 80 odsto ispitanika najviše veruju svom izabranom lekaru. Prvo što moramo da uradimo je promena koeficijenata i kolektivnog ugovora specijalistima iz domova zdravlja i izjednačiti ih sa specijalistima koji rade u sekundarnim i tercijarnim centrima. S druge strane, moramo organizovati primarnu zdravstvenu zaštitu da ona zaista bude dostupna. Zašto skrininzi ne uspevaju? Pa zato što je nekome iz sela, koje je od Ivanjice udaljeno 70 kilometara, teško da dođe. Moramo mi organizovati transport ili poslati u to selo pokretni mamograf, na primer - kazala je prof. dr Grujičić.

Najavila je da će sledeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti spušta specijalnosti kao što su interna medicina, neurologija, psihijatrija, očne i ušne bolesti, medicinu sporta i rada, kao i fizijatriju na nivo doma zdravlja, tako da će dosta stvari moći da se završi zapravo u domovima zdravlja.

- Promenili smo pravilnik o supspecijalizacijama kako bismo nadomestili, uslovno rečeno neznanje lekara opšte prakse. Donet je novi pravilnik o neregistrovanim lekovima koji nama omogućavaju da ne dođemo u situaciju budemo deficitarni i da zavisimo samo od Zapadne Evrope. Možemo da uvozimo lekove i iz Kine, Indije i Rusije. Nije tačno da su to lekovi manjeg kvaliteta, sve osnovne supstance, koje mi uvozimo sa zapada, prave se u Indiji i Kini. To će nam omogućiti da dođemo do jeftinijih lekova – rekla je ministarka zdravlja.

Prеmа pоslеdnjim prоcеnаmа Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје i Mеđunаrоdnе аgеnciје zа istrаživаnjе rаkа, оbоlеvаnjе оd mаlignih bоlеsti u svеtu је pоrаslо nа 19,3 miliоnа ljudi i rеgistrоvаnо је 9,9 miliоnа smrtnih slučајеvа оd svih lоkаlizаciја mаlignih tumоrа u 2020. gоdini. Tоkоm živоtа, јеdаn оd pеt muškаrаcа i јеdnа оd šеst žеnа ćе оbоlеti оd rаkа, а јеdаn оd оsаm muškаrаcа i јеdnа оd јеdаnаеst žеnа ćе umrеti оd nеkоg оblikа mаlignе bоlеsti.

Direktorka RFZO, prof. dr Sanja Radojević Škodrić najavila je da ove godine izlazi nova lista lekova na teret zdravstvenog osiguranja.

- Kao što je najavljeno, planirali smo da prvo pustimo off label lekove, pa onda terapijske alternative i na kraju inovativne lekove. Nemamo vremena, budžet moramo da potrošimo, ali iz tog razloga će izaći jedna lista. Trenutno se završava analiza stavljanja novih inovativnih lekova. U periodu od 2007. do 2015 stavljeno je ukupno 21 lek na listu lekova, a od 2017. do 2023. čak 81 inovativni lek. Ono što nedostaje i gde nema uopšte pomake, jeste registar malignih pacijenata, a da ga imamo, naš posao bi bio mnogo lakši – rekla je direktorka RFZO.

Predsednik Republičke stručne komisije za onkološke lekove, dr Nenad Mijalković rekao je da je komisija poslala RFZO listu sa 24 prioritetne indikacije koju treba staviti na listu lekova u narednom periodu.

- Međutim, znajući da su finansijska sredstva Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ograničena, poslali smo osam prioriteta za koje smatramo da je neophodno da se nađu na listi lekova RFZO već od 2024, godine – istakao je dr Mijalković.

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju i te tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3 odsto svih novih slučajeva raka i 21,5 odsto svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena, 24,5 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka, i vodeći uzrok smrti od raka kod žena 15,5 odsto, a slede ga rak pluća 13,7 odsto i rak debelog creva 9,5 odsto.

- Rano otkrivanje je suštinski korak u popravljanju prognoze svih malignih bolesti i to mora biti zajednički korak, pacijenata i lekara. Pacijenti treba da obrate pažnju na svoje simptome, koji se pogoršavaju i da svoju brigu podele sa svojim lekarom, ne čekajući da prođu meseci do prvih dijagnostičkih postupaka. Onkolozi treba da rade na efikasnijem sistemu skrininga, ali i edukaciji lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kada govorimo o smanjenju smrtnosti mislimo o dva pravca akcije. Jedan je smanjivanje smrtnosti prevencijom i ranim otkrivanjem tumora, a drugi pravac je energično lečenje bolesti u što ranijem stadijumu, uključujući i metastatsku bolest - istakao je dr Davorin Radosavljević, predsednik Udruženja medikalnih onkologa.

Naglasio je da neće inovativni lekovi spasiti svet niti ćemo to uraditi samo prevencijom.

- Moramo ići na oba fronta. Mi, međutim, zaostajemo kada je reč o sprečavanju bolesti, ali smo uspešniji na onom frontu koji je skuplji. Odziv građana na skrining za tri najčešća tumora - dojka, grlić materice i debelo crevo, je nezadovoljavajući. Sa druge strane svi hoće nove lekove, što je u redu, ali njih treba stavljati na listu tako da budu dostupni ili za rani stadijum bolesti i prvu liniju lečenja, jer na taj način mogu najviše da pomognu kako bi se smanjila smrtnost. Mi imamo jako mnogo tumora u lokalno odmakloj i metastatskoj bolesti, a cilj nam je da se što veći broj tih tumora otkrije u ranijem stadijumu, jer to vodi ka operaciji i mogućnosti izlečenja. Sve drugo je odlaganje progresije bolesti – kaže dr Davorin Radosavljević.

(Telegraf.rs)