Boris ne vidi, ali dodirom može da oseti umetnost: Proveo nas je kroz izložbu na kojoj svi postaju ravnopravni

U Muzeju afričke umetnosti (MAU) u Beogradu otvorena je prva taktilna izložba. Muzejski eksponati koji inače ne smeju da se dodiruju, od 26. oktobra su "na izvol'te". To je ono što ove i predstojeće dane čini posebnim.

Prilika da se ono što vidiš i o čemu slušaš oseti pod rukom, a što i inače nedostaje da bi jedan "muzejski doživljaj" bio potpun, sada se ukazuje.

Autorka Milica Josimov bila je inspirisana saradnjom sa Savezom slepih Srbije. Ipak ističe da je ova izložba posvećena svima - i onima koji ne vide, pa umetnost doživljavaju jagodicama prstiju, i onima koji vide, ali koji mogu da sklope oči i oslone se na druga čula.

To je uostalom ocena jednog od posetilaca, ujedno domaćina, Borisa Dončića iz Saveza slepih Srbije.

"Umetnost prenosi neku ideju. Može da bude duhovna spona između nas ljudi. Evo, na primer, ova izložba uključuje sve. Sada i vi koji vidite i ja koji ne vidim, sad smo ravnopravni. I to je umetnost!", rekao nam je uz poklič.

Omiljena mu je maska "Nimba", koju opisuje vrlo interesantnom sa širokim značenjem.

On je, kaže nam, kao saradnik i pre izložbe bio u kontaktu sa eksponatima.

"U saradnji sa Milicom sam učestvovao u nastajanju tih predmeta. Malo sam bio u prednosti u odnosu na nekog ko bi sada prvi put došao na izložbu. Mogu da kažem da je za mene prvog puta sve bilo novo. Eksponate Muzeja afričke umetnosti ranije nisam imao priliku da dodirujem ni sagledam. Nisam znao za te tkanine ili maske o kojima sam možda slušao, ali sad mogu da ih dodirnem. Kao otkrivanje jednog novog sveta", opisuje nam svoj doživljaj.

"Ja sam imala pomoć Borisa Dončića, koji radi u Savezu slepih Srbije", rekla nam je autorka, vraćajući nas na početak - predstavljanje Borisove uloge i izložbu u nastanku.

"Ali isto tako, imala sam pomoć Marije Milanović. Ona je psihološkinja koja od rođenja nema vid. Vredno predaje u školi u Nišu", dodaje razlog iz kog nije bila prisutna na otvaranju.

"Marija je sa mnom odabrala predmete koje smo posle izrađivali u različitim materijalima, a Boris je neko ko je sve te predmete vrlo pažljivo dodirivao i davao upute u kom pravcu treba ići. Da što manje zbunjujemo i da što bolje prikažemo predmet, kao što je original."

Navodi da je radeći sa Marijom i Borisom shvatila koji je najbolji način.

"Vrlo je važno da ne odvraćate pažnju suvišnim detaljima", sumira naučeno.

Objašnjava da je to posebno izazovno kod afričke umetnosti.

"Skulpture su nesvakidašnje, maltene svi su mitska bića".

"Oduvek se interesujem za vizuelno"

Boris (43) inače je profesor srpskog jezika i bibliotekar Biblioteke "Dr Milan Budimir" pri Savezu slepih Srbije. Priča nam kako za razliku od nekih slepih i slabovidih ljudi, koji zbog svog invaliditeta mogu imati otklon prema vizuelnom, on zapravo ima interesovanje.

"Pošto sam imao i neke ostatke vida kao dete i u nekom starijem dobu, koje sam kasnije izgubio, i sad imam tu percepciju svetlosti i tame. Dok sam imao taj ostatak vida, koji nije bio bog zna kako veliki, interesovao sam se uvek za vizuelno, interesujem se i sad. Na ovaj način, dodirom, mogu da imam određeni utisak", objašnjava.

A kako izgleda dodirnuti umetnost, probali smo i sami. Sklopljenih očiju dodirnuti eksponat neobično je i zahtevno iskustvo.

"Da li bih znao šta dodirujem da pre toga nisam video šta dodirujem...", sležu posetioci ramenima, zbunjeni moćima svog oka.

Izložbu "Vidi, dodirni, oseti – predmeti iz zbirki Muzeja afričke umetnosti" prate audio-deskripcija, potpisi na Brajevom pismu i legende posebno prilagođene slabovidim osobama, kao i taktilne staze, kako bi pripadnicima ovog - za MAU novog, a istovremeno više nego dobrodošlog - segmenta muzejske publike, bio omogućen trajni pristup i bezbedno kretanje kroz prostor muzeja, ističu iz te ustanove kulture.

(Telegraf.rs)