Obavezna vakcinacija dece protiv 11 bolesti: Ovo je kalendar imunizacije, roditeljima prete novčane kazne

Foto: Shutterstock

U našoj zemlji je obavezna aktivna imunizacija dece određenog uzrasta za 11 zaraznih bolesti i to: tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, malih boginja, zaušaka, rubeole, hepatitisa B i infekcija izazvanih bakterijom hemofilus influence tip B, a od 2018. godine i protiv streptokokusa pneumonije, kaže epidemiolog profesor dr Mioljub Ristić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, prenosi Dnevnik.

Prema njegovim rečima, sa aktivnom imunizacijom dece se počinje što je pre moguće. Koja će se vakcina i kada dati zavisi od karakteristika vakcine, imunog statusa deteta, kao i epidemioloških karakteristika oboljenja protiv koga je vakcina usmerena.

Preporučujemo

- Već na rođenju, započinje se sa vakcinacijom protiv hepatitisa B i tuberkuloze, a u drugom mesecu se započinje sa imunizacijom protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, infekcija izazvanih bakterijom hemofilus influence tip B i pneumokokne bolesti. Sa godinu dana dete je kandidat za vakcinaciju protiv malih boginja, zaušaka i rubeole, a istu vakcinu dobija i pred polazak u školu istovremeno sa kombinovanom vakcinom protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečje paralize - navodi profesor Ristić.

U završnom razredu osnovne škole dete se vakciniše protiv difterije i tetanusa.

- Zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji sprovođenja imunizacije, u svetu su iskorenjene velike boginje i dva od tri tipa poliomijelitisa, a osim pomenutog, na našim prostorima je eliminisana difterija, neonatalni tetanus, dok su druge bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija značajno redukovane ili svedene na pojedinačno javljanje -  objašnjava dr Ristić.

Nakon prve dve godine pandemije, kada su obuhvati imunizacijom na globalnom nivou bili niži u odnosu na period pre pandemije, postepeno dolazi do porasta obuhvata imunizacijom u svetu, pa i na našoj teritoriji.

- Poređenja radi, a uzimajući u obzir prvu dozu MMR vakcine, čiji obuhvati su bili najniži u odnosu na ostale vakcine koje aplikujemo deci, tokom 2020. godine je u AP Vojvodini zabeležen obuhvat od 81 odsto, 2021. godine je bio 72 odsto, ali je 2022. godine dostigao 85 odsto. Slično je bilo i na teritoriji Grada Novog Sada. U tom periodu, od 2020, do 2022. godine, obuhvat prvom dozom MMR vakcine u Gradu Novom Sadu je bio 61, 24 i 74 odsto – napomenuo je dr Ristić.

Novčane kazne za roditelje

Važeći zakonski propisi i podzakonski akti predviđaju određene sankcije, odnosno novčane kazne, u slučaju da roditelji odbijaju vakcinaciju dece predviđenu kalendarom imunizacije u našoj zemlji.

- U odnosu na prve dve godine pandemije, tokom 2022. godine je zabeležen porast obuhvata imunizacijom svim vakcinama iz obaveznog programa imunizacije dece. Međutim, ovaj porast obuhvata imunizacijom nije dovoljan. Do njegovog značajnijeg porasta, nažalost, dolazi tek nakon izbijanja epidemija onih bolesti protiv kojih bi visoki i održivi obuhvati imunizacijom sprečili njihovu pojavu – istakao je dr Ristić.

Prema njegovim rečima, obuhvati vakcinacijom protiv tuberkuloze su tradicionalno visoki u svim okruzima AP Vojvodine, dok su obuhvati drugim vakcinama niži i različiti, od okruga do okruga. Tokom 2022. godine, MMR vakcinom su dostignuti najviši obuhvati u Severnobanatskom okrugu. Ujedno, u ovom okrugu AP Vojvodine je zabeležen i najviši odziv građana na vakcinaciju protiv kovida-19.

- Nekoliko godina unazad, u skoro svim glavnim administrativnim centrima u sedam okruga AP Vojvodine beleže se niži obuhvati MMR vakcinom u odnosu na ostala naselja unutar okruga. Razloge za ove razlike bi tek trebalo utvrditi – kaže dr Ristić.

(Telegraf.rs)