Godišnje od kardiovaskularnih bolesti umre najmanje 50 hiljada ljudi! Evo koji su uzroci i kako prevenirati

Foto: Printscreen

Kardiovaskularne bolesti su vodeću uzrok smrti u Srbiji. U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, prof. dr Arsen Ristić objašnjava šta je kardiomiopatija i kako je prepoznati na vreme. To su bolesti srčanog mišića. To nije bolest srca koja je uzrokovana bolešću srčane cirkulacije, što je najčešće arteroskleroza, angina pektoris, infarkt, promene izazvane nedostatkom cirkulacije na srcu, već srčani mišić bude bolestan. Najčešće u pozadini stoji nasledna bolest srčanog mišića ili se desi neka vrsta oštećenja, virusna infekcija koja dovede do upale. Nakon te upale, većina bolesnika se oporavi uz manje ili veće posledice, ali deo bolesnika razvije srčano popuštanje.

Srce se proširi, oslabi i pojave se nešto što se u medicini zove diletativna kardiomiopatija. Srce je prošireno i ima oslabljenu funkciju, što se tiče mehaničke funkcije pumpanja krvi – kaže doktor i naglašava da je danas dijagnostika ove bolesti daleko bolje u našoj zemlji.

Preporučujemo

Poslednjih godina je napredovala dijagnostika i u našoj zemlji. Mi sada imamo mogućnost da radimo genetske testove na bolesnicima koji sumnjaju da imaju nasledne kardiomiopatije. Ne samo za one bolesnike kada se to dokaže u fazi kada se bolest manifestuje, već sada blagovremeno možemo da primenimo terapiju, kao i da izbegnemo neke rizike, ili da na vreme uradimo specijalne pejsmejkere koje bolesnike čuvaju od po život opasnih aritmija. Takođe, možemo da ustanovimo na vreme da li je potrebna transplatacija srca. Mnogo toga je napredovalo od kada imamo genetiku. Za pojedine pacijente koji boluju od kardiomiopatije su razvijene i specifične terapije, koje su u Srbiji sada dostupne zahvaljujući postajanju i kontinuiranom rastu Fonda za retke bolesti.

Više od 900 bolesnika različitih vrsta retkih bolesti, lečimo lekovima koji su poprilično vredni, ali i sa druge strane tim bolesnicima dramatično menjaju prognoze bolesti i leče ono što je suština same kardiomiopatije. Imamo bolest srčanog mišića koja se razvija tako što se taloži strani materijal koji se zove amiloid. On se taloži jer postoji genetska greška, pa jedan transportni protein u organizmu koji normalno ima fiziološku funkciju, transportuje hormone štitne žlezde i pogrešno je konfigurisan. Ta pogrešna konfiguracija ga dovodi da se taloži na raznim mestima, pa između ostalog i u srcu. Za to postoji godinama unazad terapija u našoj zemlji – dodaje doktor.

Da li je kardiomiopatija nasledna ili stečena?

U zavisnosti od vrste kardiomiopatije. Tri su forme primarne bolesti srčanog mišića. Prva je kada je srce prošireno i oslabljeno, to je diletativna kardiomiopatija, druga je kada su zidovi srčani zadebljani. To znači da srce nije prošireno, ali su zidovi deblji, zapremina srčanih šupljina zidova je mala i ti zadebljani zidovi onemogućavaju da srce primi dovoljno krvi, to je hipertrofična kardiomiopatija i restriktivna je negde između, gde nam je glavni problem sama elastičnost zidova srčanih. Uvećane su pretkomore, a jedna i druga komora ne mogu da prime dovoljno krvi, ali i sami zidovi ne moraju da budu suviše zadebljani. Veoma je važno razlikovati i otkriti ne samo spoljašnju formu bolesti, već šta je suština oboljenja i šta je do tog stanja dovelo – dodaje.

Trećina sportista umre na terenu od iznenadne srčane smrti, doktor ističe da neka stanja zahtevaju dodatne analize

Sportistima to ne bi trebalo da se događa uopšte. Nasledne bolesti srčanog mišića su nekada vezane, ne samo sa rizikom za srčano popuštanje koje se kod mladih ljudi retko dešava, ali su vezane za po život opasne aritmije. Upravo te aritmije mogu da dovedu do srčanog zastoja i do iznenadne srčane smrti, pogotovu ako sportisti nisu svesni da imaju rizik da se tako nešto dogodi.

Na pitanje kako je moguće da se to sportistima događa, prof. dr Arsen Ristić kaže:

Imate nalaz koji je vrlo blizu normalnog. Vrhunski sportisti imaju u sklopu svog produženog izlaganja većim fizičkim naporima promene na srcu koje su neminovne i koje idu sa nečim što se zove sportsko srce. Sportsko srce u odnosu na kardiomiopatiju treba razlikovati, a da biste to razlikovati treba vam dosta znanja, ali i dodatni pregledi koji se za veliki broj sportista nekada ne sprovedu. Postoje međunarodne smernice kako se sportisti pregledaju. Ako gledate samo EKG, a sportista ne prijavljuje nikakve tegobe ili da je u porodici neko imao srčanih problema, ili da je umro mlad od zastoja srca, to je sve dragocen podatak koji će ukazati da je potrebno ozbiljnije ispitivanje. Nekada je potrebna genetika, magnetna rezonanca, koja će otkriti da li sportista ima bolest srčanog mišića, koja ga može potencijalno dovesti do toga da u većem naporu izgubi život – kazao je doktor.

Da li muškarci češće obolevaju u odnosu na žene?

Od posledica zapaljenskih infekcija, muškarci češće obolevaju, ali ako su bolesti vezane za autoimune bolesti, tu ćešće žene obolevaju. Globalno, taj balans u mladim godinama ide ka većem procentu da je muška populacija bolesna, ali sve zajedno je balansirano.

Kako nagle vremenske promene utiču na naše srce?

Nagle promene zahtevaju jedan proces aklimatizacije. Što su ljudi u lošijoj kondiciji, što su godine veće i pridružene bolesti više izražene, to će aklimatizacija teže ići. Ljudi najčešće greše, jer ne pripremljeni iz ne tako oštrih uslova, odu na planinu. U lošoj su kondiciji, izlože se velikom naporu i prvih nekoliko dana se dešavaju srčani problemi. Ako se vreme naglo promeni, posebno ako smo iz toplijeg perioda naglo prešli u hladno, u tih nekoliko dana dok se organizam ne navikne, treba izbegavati velike napore i treba stati čim se neke tegobe pojave.

Doktor objašnjava i posebno na koje tegobe treba obratiti pažnju

Bol u grudima, stezanje koje se javlja pri naporu i koje se ne menja ni pri disanju, ni pri promeni položaja tela, a koji popusti kada se zastane i odmori. Ovakvo stanje zahteva da se svaki fizički napor obustavi i da se što pre ode na pregled kod kardiologa – zaključio je prof. dr Ristić u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

(Telegraf.rs)