"Pljusak snega" - pojava koja mnoge iznervira više od "superćelijske oluje": Meteorolog objasnio o čemu je reč

Foto-kolaž: Tanjug/Nenad Mihajlović, Pixabay

Veći deo Srbije poslednje nedelje novembra zahvatilo je jako zahlađenje sa snegom, uz osetniji pad temperature vazduha. U nižim predelima palo je do 20 centimetara snega, u brdsko-planinskim više od pola metra, a lokalno na jugoistoku Srbije i do jednog metra. U pojedinim mestima proglašeno je i vanredno stanje.

26. novembra širom Srbije bilo je pljuskova susnežice i snega, a ponegde su ove pojave na području Beograda bile praćene i grmljavinom.

Preporučujemo

Pre toga, bilo je najava da se u Srbiji očekuju pljuskovi snega, a sam termin pljusak snega izazvao je negodovanja u javnosti. Mnogi su pitali "kako pljusak snega". Pljusak snega je meteorološka pojava i kao termin poznata ne od juče, već dugi niz decenija. Slična situacija bila je letos i sa superćelijskim olujama, a ova pojava je usvojena od davnina, ali je zbog učestalosti izazvala ogromne pažnje u medijima i javnosti.

U letnjem delu godine skoro svakodneva pojava u Srbiji su pljuskovi kiše. Razlika između kiše i pljuska je u različitom intenzitetu i trajanju padavina, a ove dve pojave padaju iz oblaka posebnih vrsta.

Kiša pada iz nimbostratusa i reč je o slabim i umerenim padavinama na većem prostoru. Pljuskovi se javljaju uz moćnih vertikalnih oblaka kumulonimbusa, koji su vertikalno razvijeni, nekada i više od 15 kilometara, a zauzimaju malu horizontalnu površinu, veoma su intenzivni i jaki, često praćeni grmljavinom. Kada se kumulonimbus javi u zimskom delu godine, pri niskim temperaturama, sneg koji pada iz takvog oblika poprima karakteristike pljuska, i iz tog razloga se kaže pljusak snega ili susnežice ili pljusak krupe. Pljusak snega od običnog snega razlikuje se po tome što je veoma intenzivan, snažan, za kratko vreme može da donese veću kiličinu padavina, naglo počinje, kratko traje, lokalnog je karaktera.

Pljusak snega

Pljusak snega iako retka pojava, može da se javi na našem području u hladnijem delu godine. Na području Srbije najčešće se javlja krajem zime i tokom marta, ali očekuje se i tokom današnjeg dana.

Kiša, kao i sneg pada iz slojastih oblaka (nimbostratusa), koji zazuzimaju veliku površinu i uobičajeni su prilikom nailaska toplog fronta.

U letnjem delu godine javljaju se oblaci vertikalnog razvoja (kumulonimbusi), pa iz njih pada pljusak kiše, neretko praćen grmljavinom. Kada se u zimskom delu godine javi nestabilna atmosfera, kao što je slučaj danas, oblaci vertikalnog razvoja koji se jave pri prodoru ili u blizini hladnog fronta ili u nestabilnoj vazdušnoj masi, nisu vertikalno razvojeni kao leti zbog nižih temperatura, ali dovoljne su debljine da se iz njih jave pljuskovite padavine, po ovom pitanju pljusak snega, koji može biti praćen i grmljavinom.

Dakle, 26. novembra širom Srbije bilo je pljuskova snega, koji su kao i pljuskovi kiše lokalnog i kratakotrajnog karaktera, pa je nedaleko sijalo sunce i bilo potpuno suvo. Kada se pojavi pljusak snega, na manjem prostoru u kratkom intervalu može pasti više centimetara snega, isto kao leti dosta kiše, pa nastanu lokalne poplave i bujice.

Tog dana procesi u atmosferi bili su dealni za nastanak ovih pojava. Atmosfera je bila nestabilnija, temperatura vazduha u prizemlju bila do oko°C, i naglo opadala sa visinom. Preovladavalo je veoma snažno severozapadno visinsko strujanje.

(Telegraf.rs)