• 0

Vreme čitanja: oko 2 min.

Inspektori im nenajavljeno dolaze u posetu: Najčešći uzrok trovanja hranom nehigijena

Vreme čitanja: oko 2 min.

Prema Zakonu o bezbednosti hrane, predviđena kazna za stavljanje neispravnih namirnica u promet za pravna lica je od 300 hiljada do tri miliona dinara, a za preduzetnike od 250 do 500 hiljada dinara

  • 0
hrana, ostaci hrane

Foto: Shutterstock

Stručnjaci tvrde da je najveći uzrok trovanja hranom u ugostiteljskim objektima nehigijena, a oni koji kontrolišu rad restorana to rade nenajavljeno.

Radnika u jednom restoranu rekao je za RTS da zaposleni iz Centra za ispitivanje namirnica, koje oni lično plaćaju, posećuju lokal dva puta mesečno.

Nikada se ne zna kada će doći i detaljno ispitati kako se skladišti hrana, uzeti briseve sa radnih površni, pa čak i radnika u restoranu.

"Imamo i CIN (Centar za ispitivanje namirnica) koji mi plaćamo. Dolaze jedanput, dvaput mesečno, naravno, mi ne znamo kad će doći, oni uzimaju briseve radnika, briseve sa radnih površina, gledaju kako su skladištene namirnice. O svemu što se tiče sanitarnih knjižica oni jako vode računa, radnici u kuhinji, konobari i svi", kaže Milica Petković iz jednog restorana.

Veterinarska i sanitarna inspekcija proveravaju higijenu u kuhinji, kako se hrana čuva i obrađuje, na primer, da li se za sirovo meso koriste posebni noževi, daske za sečenje, a uzorke hrane šalju na Institut za higijenu i tehnologiju mesa.

"Sva hrana koja stigne na Institut, ispituje se prema Zakonu o bezbednosti hrane na različite parametre, pre svega tu se misli na mikrobiološka ispitivanja, ispitivanja kvaliteta koja podrazumevaju hemijska i senzorska ispitivanja, tu je takođe i hemijska bezbednost", kaže dr Ivana Branković Lazić iz Instituta za higijenu i tehnologiju mesa.

Nehigijena je najveći problem, kažu u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa.

"To nam nešto govori da u toku procesa proizvodnje došlo do nekih nepravilnosti. Svakako, oni kada dobiju rezultate stupaju prema tim rezultatima. To podrazumeva primenu različitih korektivnih mera. Da li su to ponovno uzorkovanje, obuke radnika i slično to sve zavisi od njih i koje su oni korektivne mere propisali", rekla je Branković Lazić.

Prema Zakonu o bezbednosti hrane, predviđena kazna za stavljanje neispravnih namirnica u promet za pravna lica je od 300 hiljada do tri miliona dinara, a za preduzetnike od 250 do 500 hiljada dinara.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA