• 0
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 4 min.

Jednu stvar sa rukama svi radimo kada nam je hladno a pogrešno je

LJ. R.
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 4 min.

Dr Marko Majstorović kaže i da ako neko ima ozbiljne promrzline stopala, a uđe u neki zaklonjen prostor, nije dobro skidati obuću

  • 0
Sevojka zima hladnoca

Foto: Shutterstock, Pixabay

Hirurg Dečje klinike u Tiršovoj i UKC Srbije, ali i član Gorske službe spasavanja Marko Majstorović objašnjava koliko telo može da trpi hladnoću, kako se ponašati ako se pojave promrzline, da li je opasno pretopliti se.

„Pratimo sa strahom, u smislu šta će nas sačekati kad je reč o medicinskom aspektu, odnosno hirurgiji, a s druge strane opet kad je reč o spasavanju, evakuaciji, eventualno ljudima iz nekih zavejanih vozila i naselja. Tako da pratimo čitavu situaciju i nadamo se da će sve proći bez ikakvih naših intervencija“, kaže dr Majstorović.

Kada krene hladno i snežno vreme, nekada ne znamo šta će doneti vremenske prilike, odnosno neprilike. Važno je znati, kada se pođe na put, posebno u neke sredine gde se očekuje veliki sneg, kako se najpraktičnije ponašati, i na šta obratiti pažnju, posebno ako putujemo sa decom.

Šta uvek treba da imate u autu

„Uvek se treba spremiti za najgore. Znači, ako putujete kolima, potrebno je da taj automobil na prvom mestu bude ispravan. Morate da imate zimsku opremu, ne samo zbog toga što bi neko eventualno mogao da vas kazni, nego zato što će vam to možda zatrebati. Potrebno je da, kada prilazite tom nekom delu koji bi mogao da bude zavejan, recimo ako se radi o planini ili se radi o nekom zabačenijem kraju, bitno je da imate pun rezervoar goriva“, savetuje dr Majstorović.

„S druge strane, nije loše imati nešto malo vode, eventualno nešto hrane, nekih slatkiša u kolima. Potrebno je imati toplu odeću. Ali opet ne pretoplu odeću, jer je dosta nezgodno ukoliko se osoba oznoji pa izađe na hladno. Tada mnogo brže dolazi do pothlađivanja i do eventualno nekih promrzlina, nego ako ste adekvatno obučeni.

"I još jedna izuzetno bitna stvar, to je da ako idete u neke nepristupačne predele gde možda očekujete da nećete imati domet na mobilnom telefonu, bitno je da ljudi koji ostaju, ili koji vas dočekuju znaju kada ste krenuli i kada planirate stići. Da u slučaju da se nešto desi da oni mogu da obaveste već koga treba da obaveste, znači policiju, nas ili već ko je zadužen za taj predeo“, dodao je gost RTS-a.

Komenatrisao je i pitanje podnošenja stepena hladnoće.

„To je vrlo individualno. Mislim, vi ako se nalazite u zaklonjenom području bez vetra, to je opet mnogo bolja varijanta. A ako se nađete na nekoj vetrometini, gde nemate gde da se sklonite i oznojeni ste, pa još ako ste pod uticajem alkohola, znači to je druga neka priča. Tako da ne postoji sad pravilo – koliko ćete vremena provesti i na kojoj temperaturi i da vi definitivno imate promrzline, sad zavisi koliko stepeni ili će doći do pothlađenosti“, objasnio je doktor i dodao da postoji razlika između promrzlina i pothlađenosti.

Promrzline su lokalne, pothlađenost je opšta – pada temperatura tela. Tako da ne postoji pravilo, ali recimo bez obzira na spoljnu temperaturu, ne treba da pribegnete skidanju rukavica, na primer da biste odradili neki sitan posao, smatrate da će to brže da ide bez rukavica jer je to put ka promrzlinama, a sa druge strane opet ne bi trebalo da se nešto, kad vam je vruće i kad ste se oznojili, da se raskomotite previše, jer onda se nećete moći kasnije zagrejati, doći će do pothlađenja“, rekao je dr Majstorović.

Kako pružiti prvu pomoć

On je dao je i smernice o prvoj pomoći u slučaju da se nađemo pored osobe koja ima promrzline ili kod koje je došlo do pothlađenosti. Najbolje je konsultovati se sa nekim lekarom, pa makar i preko telefona. Ukoliko imate samo promrzline blagog stepena, ako imate neke osećaje peckanja u rukama, objašnjava dalje Majstorović dovoljno je da ruke zagrejete ispod miški svojih ili tuđih. Upozorava da ruke ne treba trljati, zato što se time ne može mnogo postići.

"U zavisnosti od toga da li ste blizu neke ustanove, ili niste, od toga dosta zavisi šta treba da radite", kaže doktor Majstorović.

Objašnjava da, ako imamo ozbiljne promrzline stopala, a uđemo u neki zaklonjen prostor, nije dobro skidati obuću, zato što će doći do edema, do otoka.

„U suštini, ono što se radi u bolnicama jeste polagano podizanje temperature tela, to se obično radi u toplim kupkama", dodao je.

Savetuje ljude da nikako ne greju promrzle ekstremitete izvorom suve toplote:

„To znači vatra ili neka druga visoka temperatura, fen, jer u tim delovima tela koji su promrzli dolazi do gubitka osećaja, i nakon toga, kada vi grejete te ekstremitete može doći do opekotina i onda imate dupli problem", kaže dr Majstorović.

Dr Majstorović kaže da se problemima sa krvnim sudovima u ovim slučajevima moraju baviti lekari, najpre određenim lekovima, kasnije, naravno i internisti imaju značajnu ulogu, a posle za saniranje tih promazlina tu su i plastična hirurgija, ortopedija, mikrohirurgija.

O Gorskoj službi spasavanja kaže da je to jedna dobrovoljna, neprofitna organizacija, i ljudi su tu zato što vole da budu tu i vole da pomažu ljudima. Ne rade to za novac, nego iz ljubavi.

"Mi smo uglavnom adekvatno opremljeni, sa adekvatnim planom ulazimo u te akcije spašavanja, tako da to se nikad ne radi na bum i onda uglavnom znamo koja je procedura, šta će se desiti, imamo dobar plan i to su uvek, da kucnemo drvo, završi kako treba", zaključio je gost RTS-a, dr Marko Maksimović.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA