Ovako su bogate gradske kuće u Vranju izgledale u 19. i 20. veku: Peći i danas mogu da zagreju dušu

Foto: S. Tasić

Stalna etnološka postavka Narodnog muzeja "Vranjska gradska kuća s kraja 19. i početka 20. veka", u obnovljenoj zgradi Selamluka, mesto je gde iz sadašnjeg modernog vremena, može da se pređe u neka davna.

Kultura življenja na ovim prostorima, prikazana je na više načina, kroz salone, trpezarije, spavaće i devojačku sobu. S obzirom na godišnje doba, temperature poslednjih dana i vreme slava, peći koje poseduje Muzej u Vranju, mogu da budu posebno interesantne.

Preporučujemo

Svakako, jedna od najprivlačnijih prostorija u postavci je kuhinja, kao jedna od najvažnihih delova u kući, sa unikatnim predmetima koji i danas plene svojom lepotom. Stalna etnografska postavka i sama zgrada Selamluka poseduje 12 peći, različitog tipa.

- Njihovim varijacijama i lepoti izrade detalja nema kraja. Mogu biti oble ili četvrtaste, sa predstavama iz lova ili floralnim detaljima.

Ta vrsta livene dekorativne čipke nije umanjivala njihovu grejnu moć. I tu je neizostavni kuhinjski šporet, iako radni, ljupko krasi kuhinjski enterijer. To je šporet na drva, koji je proizveden u Češkoj. Datira negde iz sredine 20 veka. Ukrašen je cvetnim detaljima.

U kuhinji je i frižider, koji je radio bez struje. U jednu komoru se stavljao led, koji su majstori donosili, a koji je dovožen sa planine, a u drugu pored, stavljane su namirnice. Kad se led otopi postojala je česmica kroz koju je oticala voda.

Led donosili na konjskim tovarima 

Ljudi se još sećaju kako su donosili led na konjskim tovarima i ta ledara smeštala se u podrumu pozorišta - kaže Iva Laković, kustos i autorka stalne etnografske postavke.

Ugradne ili kaljave peći, nalaze se u svim većim prostorijama zgrade Selamluka. Tipične su za kuće balkansko-orijentalnog tipa s kraja 17, 18 i 19. veka. Tu su i gusane ili livene peći, u Vranju su one naslednice kaljavih. Posebno popularne s početka 20. veka, krasile su salone i druge reprezentativne sobe vranjskih bogatih kuća. Uvožene su iz Beča, Soluna i drugih evropskih gradova. U Muzeju je i peć Sime Pogačarevića, narodnog heroja iz Drugog svetskog rata, po kome fabrika nameštaja “Simpo” nosi ime.

Deo Stalne etnološke postavke vranjskog Narodnog muzeja ilustruje nam da je Vranje, sredinom XIX veka, doživelo ekonomski bum.

Pred kraj turske vladavine, taj procvat bio je uslovljen društvenim i ekonomskim kretanjima.

Sredinom XIX veka formirana je građanska klasa u vranjskoj čaršiji, zanatlije, dućandžije i trgovci, koja se naglo obogatila.

Čajnik, kutijice za so i šećer, mlin za kafu.... 

U kuhinji su i čajnik, kutijice na zidu pored šporeta za so i šećer, džezva, pegla i mlin za kafu iz 1905. godine, poklon za svadbu. Naravno avan i kutija za kakao, fabrike iz Zagreba.

Inače, kustos i autorka stalne etnografske postavke u Narodnom muzeju Vranje “Vranjska gradska kuća s kraja 19. i početkom 20. veka” Iva Laković, dobitnica je nagrade Muzejskog društva Srbije “Mihailo Valtrović”.

Lakovićevoj je nagrada uručena za rad i izuzetno zalaganje u promišljanju, koncipiranju i realizaciji stalne etnološke postavke u zgradi Salemluka.

(Telegraf.rs/Slađana Tasić)