Ove godine manje inficiranih HIV-om: Najmlađi pacijent ima 17 godina, otkriveno i koliko je živeo najstariji

Foto-kolaž: Mateja Beljan, Wikimedia

U Srbiji je 124 novodijagnostikovanih sa HIV infekcijom. Ovaj broj zabeležen je u periodu od januara do 27. novembra, manje nego u istom periodu prošle godine, kada ih je bilo 152. Do kraja prošle godine, dakle sa preostalih par dana u novembru i decembrom, ukupno je bilo 164 zaraženih. Iako ove brojke sugerišu pad broja zaraženih, u zemlji je oko 550 do 1.100 osoba koje ne znaju da su inficirane, istakla je procene u razgovoru za Telegraf dr Danijela Simić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Ona je na danas održanoj konferenciji, upriličenoj uoči Svetskog dana borbe protiv side, navela da je broj novodijagnostikovanih 2023. manji i u odnosu na 2019. godinu, kada je bilo 175 pozitivnih, takođe za period januar-novembar.

Preporučujemo

"Od 124 kojima je novodijagnsotikovana HIV infekcija u ovoj godini, polovina je iz Beograda, trećina iz Vojvodine, što je razumljivo, zato što se u Beogradu i Vojvodini najveći broj ljudi testira. Jedanaest puta je više muškaraca, to je trend koji pratimo i koji se održava. To su mladi ljudi, 80 odsto njih je uzrasta 20-49 godina, svaka četvrta osoba bila je uzrasta 20-29 godina", iznosi podatke "Batuta".

"Kada gledamo raspon uzrasta, najmlađa osoba kojoj je dijagnostikovana HIV infekcija u ovoj godini imala je samo 17 godina, a najstarija 74. Seksualni put je apsolutno dominantan način prenošenja, čak 98 odsto", dodaje.

Među umrlima ove godine, četiri osobe je sa teritorije Beograda, četiri iz Vojvodine, jedna iz Nišavskog i Zlatiborskog okruga.

"Ima deset umrlih. To je ono što ne želimo da beležimo i negde je strateški cilj manje od deset umrlih do kraja 2025. godine, jer od side se ne mora umreti. Najmlađa osoba je imala 28 godina, a najstarija čak 84 godine. Vidimo da su svi u riziku. Nama akcenat jeste na mladima, jer možemo pretpostaviti da je više rizičnog ponašanja u toj populaciji", kaže Simić uz napomenu da eventualne posledice svakog rizičnog ponašanja treba da budu proverene testiranjem.

"Apel je - što pre, to bolje. Mislim da bi svako od nas trebalo da se testira, makar jednom u životu", opominje.

"Neka vode zajednice"

Ovogodišnja konferencija obeležena je pod sloganom "neka vode zajednice", što su prisutni posebno pozdravili.

"Možemo i moramo da okončamo epidemiju HIV-a do 2030. godine. To možemo samo udruženi, ako uključimo i zajednice i sve aktere koji rade na polju prevencije i podrške osobama koje žive sa HIV-om. Moramo da uđemo u zajednicu, da vršimo testiranje u zajednici", kazao je direktor TOC - Asocijacija za razvoj održivih zajednica Goran Radisavljević navodeći da je svako društvo sastavljeno od brojnih zajednica, te da jedna osoba može biti deo više zajednica.

"Možemo da imamo lokalnu, mesnu... Zajednica je i opština, može da bude romska zajednica, može da bude LGBT, pa i u toj zajednici imamo zajednicu gejeva ili MSM (men sex with men) muškaraca koji su i gejevi i biseksualci. Eto, to su zajednice", objašnjava u izjavi za Telegraf.

Posebno ga brine što stigma i dalje postoji.

"Ogromna je, ne samo kod opšte populacije, već i u zdravstvenom sistemu, gde se dešava da HIV pozitivni budu diskriminisani od strane kolega lekara. Prošle godine u Zaječaru pet devojaka je targetirano kao HIV pozitivno. Nisu, negativne su, sve su ispod 20 godina. I danas smo posle godinu dana vođenja sudskog procesa i dalje na sudu", navodi primere.

Foto: Telegraf

Navodi i podatak da Srbija ima i veći broj inficiranih od regiona, ali i veći broj predstavnika zajednica.

"Želimo da dosegnemo 95 - 95 - 95, odnosno da 95 odsto od broja HIV pozitivnih zna status, da je 95 odsto od 95 odsto na terapiji i da kod tih 95 odsto od 95 odsto ne može da se detektuje HIV u organizmu. Moguće je. London je na 98 - 98 - 98. A jedan Zimbabve koji ima ogroman broj inficiranih HIV-om dosegao je tri 95-ice, ali samo zajedničkim radom i decentralizacijom usluga", predstavlja ciljeve.

"Ono što ćemo se truditi i što će biti jedna od glavnih aktivnosti TOC-a u narednom periodu, to je da prep bude dostupan i besplatan", dodaje uz objašnjenje da je reč o preventivnom korišćenju terapije kod osoba negativnih na HIV.

Dodaje i napomenu.

"Kultura uzimanja prepa povlači redovan odlazak kod lekara. Ne znači: 'Uzeo sam prep, mogu da skinem kondom'", kaže ističući da situcaija nije jednoslojna.

"Pojavi se sifilis. Možemo da napravimo epidemiju drugih bolesti", govori o najgorem mogućem scenariju.

Ideja je da smanjenjem troškova za lečenje side otvore prostor u budžetu za prevenciju.

Inače, prvi slučaj HIV-a u Srbiji otkriven je 1985. godine. Od tada do danas  dijagnostikovano i prijavljeno 4.729 osoba inficiranih HIV-om.

Na konferenciji su prisustvovali i predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva turizma i omladine i Svetske zdravstvene organizacije.

(Telegraf.rs)