"Ako sinu ne spremim obrok, slede mi batine": Stare u Srbiji najčešće zlostavljaju njihova deca i unuci

Foto: Shutterstock

„Mene ne bije moj Mile, on je dobar ko lebac, mene samo njegova rakija ubi”, rekla mi je starica iz okoline Beograda, sva modra.

Živi sa sinom koji je ostao bez posla. Prima novčanu socijalnu pomoć, koju on spiska na alkohol, a kad ga popije ispred prodavnice, vrati se kući i počne da se iživljava jer ga nije dočekao zgotovljen obrok – kaže mr Nadežda Satarić, predsednica UG "Snaga prijateljstva – Amiti", prepričavajući samo jedan od primera nasilja prema starijima, koji se najčešće događa u porodici, piše "Dnevnik".

Kako dodaje, u gotovo 50 odsto slučajeva počinioci su njihova deca, a u 25 odsto partneri, supružnici ili unuci. Samo ove godine, napominje, od 27 ubijenih žena, devet je bilo starije od 65, a pet od 74 godine.

Dok mlađe žene jasno razlikuju bol i patnju izazvanu nasiljem, starija populacija sa tradicionalnim shvatanjima u pogledu polnih uloga, naročito ona od 75 do 90 godina, potpuno je drugačija i trpeće ga 40 i više godina. Jedan-dva šamara neće doživeti kao atak koji narušava njihovo dostojanstvo jer uglavnom prepoznaju samo najteže oblike fizičkog nasilja, ističe Satarićeva, dodajući kako su posebno ranjive manje obrazovane osobe iz seoskih sredina, naročito ako imaju izmenjene kognitivne funkcije.

U gotovo 50 odsto slučajeva počinioci su njihova deca, a u 25 odsto partneri, supružnici ili unuci

Kako kaže, većina njih, ipak, ćuti o tome iz osećaja sramote, krivice, izgubljenosti, straha da će situacija sutra biti još gora i sumnje u to da će im iko poverovati. Tek neznatan procenat prijaviće nasilje institucijama sistema, ali već na sledećem koraku najveći broj odustaće od daljeg procesuiranja. Jer šta učiniti kada je nasilnik ujedno i neformalni negovatelj, pita se sagovornica.

– Da ga izmestimo, damo mu meru privremenog prilaska? Ko će joj doneti čašu vode, zameniti joj pelenu, nahraniti je? Kako se boriti sa nedostatkom stručnjaka i servisa za podršku žrtvi? – navodi samo neke od problema.

Osim brzih pravnih procedura i motivacije žrtava da istraju u procesu, neophodno je, ističe, da profesionalci – socijalni radnici, policija, pravnici, lekari – ne budu pod uticajem predubeđenja u vezi sa godinama, psihičkim sposobnostima, pamćenjem i donošenjem odluka.

– Svakoj žrtvi moramo verovati i biti strpljivi, ali i biti uvek svesni njenih strategija opravdavanja nasilnika. Od nje ćete čuti "skotrljala sam se niz stepenice, opekla sam se na šporet", a i te kako je isprebijana. Zbog toga je važno uvođenje forenzike u slučajevima nasilja nad starijima. Neophodno je i doneti protokole za preveniranje nasilja prema starijima, te uvesti instrumente za organizovani skrining u domovima zdravlja, gde će njihov izabrani lekar kroz kratku anketu proveriti ima li zabrinjavajućih elemenata – predlaže sagovornica.

Bitno je takođe, dodaje, edukovati starije o njihovim pravima, podsticati ih da prave lične strategije odbrane, da se umrežavaju i uključe u razna udruženja, jer će tako imati s kim da podele svoje probleme.

(Telegraf.rs)