Gde se u Srbiji pije najbolji šardone? Detalji o mapi vina i drugim velikim projektima "Službenog glasnika"

Milena Djordjevic

Službeni glasnik je u javnosti najviše poznat po vođenju čitavog Pravno-informacionog sistema Republike Srbije. Međutim, veliki i izuzetno važni projekti na kojima trenutno radi u budućnosti bi mogli da mu donesu i dodatni ugled.

Kako za Telegraf.rs najavljuje direktor Službenog glasnika Mladen Šarčević, radi se na stvaranju kapitalnih dela, od krucijalne važnosti za naš narod, istoriju, kulturu, a kojih bi se retko koji komercijalni izdavač prihvatio. Jedno od njih, Veliki geografski atlas Srbije, koji je Telegraf prvi najavio, trebalo bi da se nađe u prodaji već do sledećeg Sajma knjiga.

Preporučujemo

To će, ističe Šarčević, biti prava lična karta Srbije i naše nacionalno blago skupljeno u jednoj knjizi.

„To je jedna knjiga o Srbiji. Geografski prikaz naše zemlje, sa svim najvažnijim demografskim i istorijskim podacima. Nekada je postojao Atlas Jugoslavije. Posle raspada države Hrvati su uradili svoj Veliki atlas, koji je dostigao tiraž od 50.000 primeraka. Imajući u vidu da je Srbija znatno veća po broju stanovnika, naš atlas bi trebalo da bude štampan barem u tom tiražu. To je knjiga koja treba da bude u svakoj kući, u svakoj državnoj instituciji, nešto što predstavlja nacionalno blago“, napominje Šarčević, dodajući da će Atlas imati i poseban deo o Srbima u dijaspori.

Na ovom projektu, koji se, kao i svi planirani, drži samo proverenih činjenica, angažovani su brojni viđeni ljudi iz oblasti nauke, među njima i dekani, rektori i prorektori s više univerziteta.

„Tu je i Republički geodetski zavod, gde se čuvaju sve karte, zatim Geološki zavod Srbije, Vojska Srbije, Geografski institut „Jovan Cvijić“ i sve relevantne institucije iz ove oblasti. U takav projekat mora da se uključi sveukupna domaća pamet. Već su održana četiri sastanka i neki poslovi su završeni. Sad smo u fazi prepoznavanja i konačnog izbora geografskih karata. A za prvi, glavni deo, važan nam je prikaz istorijskih karata Srbije. Radimo intenzivno na tome da nađemo što je moguće starije karte u raznim arhivama, od Istanbula do Beča, Vatikana i Vašingtona. I taj deo posla vodi naš poznati doktor nauka i istoričar Momčilo Pavlović. Nakon toga sledi deo vezan za Srbe iz dijaspore. Biće prikazane karte onih država, regija, gradova u kojima je najveća koncentracija Srba“, navodi naš sagovornik.

Atlas će biti dvojezičan, na istoj strani velikog formata biće dat tekst na srpskom i njegov prevod na engleski jezik. Kao takav, predstavljaće idealan poklon za strane delegacije, ljude koji dolaze u Srbiju, koji žele da saznaju o Srbiji.

„Fokusirani smo na to da ga uradimo što je moguće pre. Biće tu mnogo podataka, statističkih, o privredi, o stanovništvu, o raznim drugim stvarima, specifikacije objekata, prirode… Svi univerziteti su uključeni. I Niš i Novi Sad i Kragujevac i Kosovska Mitrovica. Tako da svi imaju svoj doprinos. Krajnji vremenski rok za objavljivanje je Sajam knjiga. Ali s obzirom na to da pripremamo još nekoliko velikih nacionalnih projekata videćemo šta od svega planiranog može da se završi do tog datuma“, kaže Šarčević.

Sledeći projekat je Arheološki leksikon. Održan je radni sastanak sa Odeljenjem za arheologiju Filozofskog fakulteta, koji je nosilac projekta. Naravno, tu su i Institut za arheologiju, Narodni muzej i Zavod za zaštitu spomenika.

„Govorimo o najznačajnijim nalazištima u Srbiji, što ćemo kartografski predstaviti. Cilj je da to bude naučno-popularna edicija. Da ljudi, i to ne samo oni koji vole nacionalnu istoriju, saznaju kakvo se blago krije pod zemljom. Vraćamo se i u paleolit. A neolit je izuzetno područje, koje krije preko 600 nalazišta. Imamo i helensku i rimsku antiku, pa čitav srednji vek“, objašnjava direktor Glasnika.

Time se ovo preduzeće profiliše i kao izdavač kapitalnih dela.

„I time može da zavredi epitet najvažnijeg nacionalnog izdavača. Ako to ne uradi Službeni glasnik, ja ne vidim ko bi to uradio. Jer to nisu brzi, komercijalni projekti“, zaključuje.

U toku je i projekat pod nazivom Vinogorje, koji će predstaviti vinarije i vina Srbije.

„Biće to mape vina u Srbiji. Ovde su uključeni poljoprivredni fakulteti, ali i velike kompanije koje proizvode vina. Obuhvatićemo i manastirska crkvena vina, a imamo još jedno zanimljivo poglavlje – školska i fakultetska vina. Da ne zaboravimo i treću zanimljivost – autohtone sorte. I to je nešto što radimo i sa Biološkim fakultetom, uključujemo sveukupnu srpsku nauku i tu nam je bitna i genetika. Predstavićemo i sastav zemljišta, tako da će potencijalnim proizvođačima biti jasno gde je odličan predeo za, recimo, šardone, ili za merlot ili za nešto treće... Inače, pokušaćemo da stavimo akcenat najpre na autohtone vrste. Ima mnogo toga u literaturi o vinogradima, ali sigurno preko 12-13 godina nije urađena ovakva edicija. Samim tim se sve udvostručilo poslednjih godina“, podseća naš sagovornik.

Sve ovo je način da Službeni glasnik postane ozbiljan, veliki i priznati nacionalni izdavač.

„I da ostavi dela za budućnost, dobar putokaz i trag. Evo, mi vraćamo i one autore koji su nekad bili u Glasniku, pa su otišli u neke druge, komercijalne kuće. Sad se vraćaju kod nas“, poručuje Šarčević ponosno na kraju.

(Telegraf.rs)