Broj gojazne dece u Srbiji učetvorostručen: "Svaki peti adolescent u krizi, trpe psihosocijalne posledice"

Foto: Shutterstock

U Srbiji se beleži porast gojaznosti kod dece u uzrastu od 7. do 14.godine, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Povećanje telesne mase dolazi u periodu adolescencije, usled promene načina ishrane i smanjenja fizičke aktivnosti, objašnjavaju strčnjaci.

Dr Jelena Kašanin iz Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u razgovoru za Telegraf objašnjava da se problem može kontrolisati i ističe da je neophodno učešće cele porodice.

Preporučujemo

"Uzroci porasta broja gojazne dece i odraslih su nepravilne navike u ishrani i smanjena fizička aktivnost. Sticanje pravilnih navika u ishrani počinje u porodici. Važno je da, kada god je to moguće, porodica bude zajedno za vreme obroka. Deca u školskom uzrastu, mogu sa roditeljima da učestvuju u pripremi užine koju će poneti u školu. Takva, zdrava, kod kuće pripremljena užina treba da postane deo ishrane u toku dana i na taj način može da se, ako ne spreči, onda smanji odlazak po peciva, grickalice i brzu hranu za vreme školskog odmora", objašnjava doktorka, uz napomenu da peciva, grickalice, sokovi i slatkiši ne mogu biti zamena za obrok.

Gojaznost izaziva zdravstvene probleme

Doktorka podseća da prekomerno uhranjena i gojazna deca obolevaju od hroničnih nezaraznih bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, dislipidemije, kao i da mogu imati problem sa skeletnim sistemom. Dodaje da razvoj ovih oboljenja delom zavisi od uzrasta u kome je gojaznost nastala i od njenog trajanja, kao i da su često prisutne psihosocijalne posledice.

Prema podacima iz 2019. godine, gojazne dece tog uzrasta bilo je 10,5 odsto, što je različito u odnosu na 2013. godinu, kada je zabeleženo 4,9 odsto gojaznih i u odnosu na 2006. kada ih je bilo 2,6 odsto.

"Podaci iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine pokazali su da je više od polovine stanovništva (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%). Procenat gojaznih stanovnika u 2019. godini se neznatno razlikuje u odnosu na 2013. godinu (21,2%) ali je znatno veći u odnosu na 2006. godinu (17,3%). Imajući u vidu podatke iz Istraživanja zdravlje stanovništva Srbije, možemo da kažemo da postoji trend porasta broja gojazne dece i odraslih", ocenjuje naša sagovornica.

Jelena Kašanin / Foto: Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

"Prema podacima Međunarodnog istraživanja zdravstvenog ponašanja školske dece i adolescenata u 2017/2018. godini, svaki peti adolescent je prekomerno uhranjen ili gojazan. U 2022. godini, među anketiranim učenicima, prekomerna težina je zabeležena kod 15,8% anketiranih učenika , dok je 3% adolescenata gojazno. Najviše gojaznih je bilo u prvom razredu srednje škole (3,2%). Porast prevalence prekomerne težine uočava se među učenicima petog razreda osnovne škole dok se kod učenika sedmog razreda osnovne škole uočava porast prevalencije gojaznosti", dodaje doktorka.

Na kraju podseća da porodica "nije sama" na ovom zadatku.

"Ulogu u tome imaju škola i društvo u celini. Svi segmenti društva treba da sarađuju u prevenciji gojaznosti kod dece koja podrazumeva obezbeđivanje energetske ravnoteže između unetih (ishrana) i potrošenih kalorija (fizička aktivnost)", poručuje dr Kašanin.

(Telegraf.rs)