Još nisu evakuisane sve životinje sa Krčedinske ade: Problem je pohvatati sve konje

Foto: MUP Srbije

Milenko Plavšić, vlasnik stada krava i konja, koji su zarobljeni na Krčedinskoj adi zbog visokog vodostaja Dunava, još nije uspeo da preveze svu stoku na svoje imanje u Kovilju.

On ne može da pohvata konje koji su, zbog polomljene ograde na oborima, izašli napolje i slobodno se kreću pašnjacima.

Preporučujemo

Plavšić je   rekao da mu je u ovom trenutku prioritet da evakuiše još pet krava, koje su iscrpljene zbog hladnoće.

"Još nismo uspeli da pohvatamo oko 100 konja koji su zbog polomljene ograde izašli iz obora. Krave bih mogao da prevezem skelom, koju sam kupio sa još nekoliko vlasnika stoke koji je uzgajaju na svojim imanjima na adi, ali su je ukrali ljudi, bliski biznismenu iz vlasti, članu Srpske napredne stranke", rekao je Plavšić za Betu a prenosi 021.rs.

Prošle nedelje je skelama "Vojvodinašuma" koja je pritekla u pomoć, prevezeno oko 100 krava rase podolsko ili sivo-stepsko goveče, koje su genetski resurs Srbije.

Plavšić je rekao da su zbog iscpljenosti do sada uginule četiri krave, a da pojačanom ishranom sada pokušava da oporavi preostale.

Dodao je da poseduje oko 100 konja, domaćih i mešanaca, a da ne zna tačan broj jer ih kradu dok su na ispaši na adi, gde ih izvodi već desetak godina. Plavšić je rekao da na tom rečnom ostrvu ima stoke više vlasnika i da i sam ima nekoliko jutara zemlje za ispašu. Podolska goveda su stara i danas retka rasa, prepoznatljiva po velikim rogovima u rasponu i do metar i po, sa crnim repovima.

Krčedinska ada je jedno od najvećih prirodnih dunavskih ostrva, nastalo pomeranjem toka reke na jug, kada je Dunav presekao sopstveni meandar i formirao ostrvo. Ada se proteže preko puta Krčedina. Sa južne strane ade je glavni tok Dunava, a sa severa je stari tok koji se naziva Dunavac.

Površina Krčedinske ade je 8,8 kvadratnih kilometara, a njen suvi deo varira, u zavisnosti od visine vodostaja Dunava.

(Telegraf.rs)