Uvođenje platnih razreda u zdravstveni sektor: Put ka pravednijem nagrađivanju i efikasnijem radu

Ilustracija: Pixabay/marionbrun

Uvođenje platnih razreda u zdravstveni sektor postaje sve značajnija tema u svetlu potrebe za pravednijim i efikasnijim nagrađivanjem medicinskih profesionalaca. Ministarka zdravlja, Danica Grujičić, naglašava da ne bi trebalo da postoji ista plata za lekara koji je obavio samo dve operacije u odnosu na onog koji je izveo čak 20. Ova inicijativa ima za cilj postizanje ravnoteže između doprinosa pojedinca i pravičnog priznavanja rada.

Ideja je da rad u državnim zdravstvenim institucijama, bude usmeren ka rezultatima i produktivnosti, isto kao u privatnom sektoru. Kako se radi u Kliničkom centru Srbije i Kliničkom centru Kragujevac u emisiji Uranajk na televiziji K1, razgovaramo sa prof. dr Jovicom Milovanovićem i prof. dr Slobodanom Milisavljevićem.

Preporučujemo

- Ministarka je u potpunosti u pravu. Poslednje dve godine obavljam funkciju vršioca dužnosti direktora Kliničkog centra Kragujevac. Po struci sam grudni hirurg i tokom svoje karijere izveo sam preko pet hiljada operacija na plućima, uključujući 600 endoskopskih intervencija. Tokom proteklih godina, odnosno decenija, praksa je bila takva da su pojedini lekari obavljali više, a neki manje operacija. Kako bismo unapredili sistem, uveli smo stroge kontrole lekara u državnim ustanovama, a očekujemo da će se taj proces nastaviti i u budućnosti. Bitno je napomenuti da su država, Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje uložili značajna sredstva u opremanje zdravstvenih ustanova - ističe dr Slobodan Milisavljević. On dodatno pojašnjava da se situacija u tom segmentu polako menja:

- Situacija se transformiše, ali ne može da se promeni preko noći. Trudimo se da za svakog lekara postavimo određene standarde i pravila koja mora ispuniti u državnoj ustanovi, a nakon toga, ukoliko ima i fizičkih i psihičkih kapaciteta, može raditi i privatno. Nastojimo da smanjimo praksu individualnih varijacija na najmanji mogući nivo, a to je proces koji zahteva vreme.

Dr. Milisavljević je prokomentarisao i izjavu ministarke Danice Grujičić, ističući da lekari u državnim bolnicama, poput KBC-a, treba da se ponašaju isto kao u privatnom sektoru.

- Najveći izazov je promeniti mentalni sklop pojedinca, uključujući i lekare, s obzirom na to da privatni sektor pruža znatno bolje finansijske uslove od državnog. Ministarstvo zdravlja, država i vlada ulažu napore kako bi povećali plate lekara, medicinskog i nemedicinskog osoblja. Svaki lekar u ovoj profesiji poseduje dovoljno empatije i stručnog iskustva da ne nanese štetu pacijentu, već da mu pomogne. Iako neki lekari mogu biti opterećeniji od drugih, što zavisi od godina i specijalizacije, trudimo se da kroz edukaciju mladih lekara postignemo veći stepen ljubaznosti. Nastojimo da podignemo struku na viši nivo, što zahteva angažovanje i razvoj zdravstvenog sistema širom Srbije. KBC Kragujevac, kao tercijalna ustanova, pokriva populaciju od oko dva miliona ljudi, uz desetak opštih bolnica koje su mu podređene. Radimo na edukaciji i unapređenju struke ne samo u tercijarnim ustanovama, već i u sekundarnim i Domovima zdravlja - istakao je profesor.

- Važno je naglasiti da Kragujevac nema sekundarnu zdravstvenu ustanovu, kao što je Gradska bolnica, zbog čega pacijenti nakon posete Domu zdravlja uglavnom dolaze direktno kod nas, stvarajući značajne gužve. Tokom dežurstava, suočavamo se sa 20 do 30 prijema iz bolnica Novog Pazara, Kraljeva, Gornjeg Milanovca, Čačka, a kapaciteti se nisu menjali u poslednjih 30 godina. Planiramo izgradnju nove zgrade 'Univerzitetskog Kliničkog centra' od juna ili jula, prva faza koja će obuhvatiti potpuno novu zgradu od 25 hiljada kvadrata sa 320 novih kreveta za poluintenzivnu i intenzivnu negu, standardnu negu, čime će kapaciteti porasti na 2.5 hiljade kreveta. Trenutno imamo preko tri hiljade zaposlenih, od kojih je 680 lekara. Sa 500 novih ljudi uključenih u kovid zapošljavanje, planiramo proširenje kadrovskog plana kada se nova zgrada otvori. Država prepoznaje izazove, a ministarstvo zdravlja reaguje prema potrebama. Što se tiče opreme i kadrova, smatram da smo znatno unapredili situaciju - kazao je doktor.

Prinstkrin: K1

Zamenik direktora Kliničkog centra Srbije, prof. dr Jovica Milovanović ističe da je prezadovoljan što je ova inicijativa pokrenuta iz ministarstva.

- Dobro je što je ova inicijativa krenula iz Ministarstva zdravlja, jer sve što pokrene ministar, mi u KBC-u i u bolnicama sprovodimo. Pozitivno je što dolazi do valorizacije rada na odgovarajući način, te da se na određeni način sankcioniše ili da se uoči rad pojedinaca. Do sada smo već imali parametre kroz DRG. U poslednjih šest godina, RFZO nas plaća i isplaćuje plate putem sistema naplate. Kroz taj sistem smo mogli pratiti koji doktori rade više, koji manje i koji imaju određeni procenat indirektnih pokazatelja. Međutim, inicijativa iz Ministarstva do sada nije bila pokrenuta. Važno je napomenuti da nije svaka plata samo u KBC-u ista, već se razlikuje i među doktorima u Čačku, Valjevu i DZ Surdulica. Platni razred nigde ne uzima u obzir rad, i to je aspekt koji treba dodatno razraditi. Postoje koeficijenti vrednosti, kako objašnjava prof. dr. Milovanović, koji utiču na učinak operacija i zavise od pacijenata:

- U praksi to dovodi do stvaranja uskog grla, jer određeni broj ljudi želi da ugradi kuk kod jednog doktora, koleno kod drugog, ili da operiše rak grla kod određenog lekara. U okviru KBC-a se trudimo da prilagodimo prijem u bolnicu prema vrsti bolesti koju pacijent ima. Na primer, ako je reč o raku grla, nastojimo da pacijentu omogućimo zakazivanje u narednih 7-10 dana, bez obzira kod kog lekara ide, kako bismo mu osigurali brzu prohodnost - objašnjava.

Prof. dr. Milovanović dodaje da, naravno, doktori sa dugogodišnjim iskustvom u KBC-u imaju veći broj pacijenata u odnosu na one sa samo nekoliko godina staža, ali ističe da će se vremenom i mlađi lekari afirmisati i imati dovoljan broj pacijenata ukoliko budu uspešni.

- Stvari stoje tako da smo nedavno dobili potpuno novu zgradu u KBC-u. U ovom trenutku aktivno radimo na drugoj fazi proširenja, dodajući devet i po hiljada kvadrata prostora. Fokusiramo se na proširenje operacionih sala, koje su nam predstavljale izazov u prošlosti. Očekujemo dolazak nove opreme, a kad je reč o osoblju, značajno smo se pojačali kroz regrutaciju. Svi zdravstveni radnici koji su bili angažovani u Batajnici tokom pandemije COVID-19 sada su deo našeg tima u KBC Srbije, u skladu sa obećanjem koje smo dali od strane predsednika i ministarke. Pored toga, kontinuirano primamo najbolje diplomce, sprovodeći stalne konkurse. Naš fokus je jačanje kadrovskih resursa i pružanje osnovnog nivoa edukacije, te očekujemo da završe deo svog obrazovanja kod nas. Kao nastavna baza Medicinskog fakulteta, podržavamo buduće hirurge, interniste i stručnjake iz različitih oblasti. Takođe, pružamo podršku i onima koji žele da svoju edukaciju nastave u inostranstvu - dodao je.

Pacijenti često izražavaju nezadovoljstvo zbog ponašanja lekara i medicinskih sestara u državnim zdravstvenim ustanovama, dok u privatnom sektoru takve primedbe nisu učestale. Dr Milovanović objašnjava i razloge za ovu razliku:

Prinstkrin: K1

- U protekloj godini analizirali smo pritužbe koje stižu iz ambulanti i klinika. Više od 95% pritužbi ne odnosi se na pružanje usluga ili medicinske procedure, već na odnos osoblja prema pacijentima i njihovim porodicama. Trudimo se da implementiramo promene među medicinskim tehničarima, koji su prvi u direktnom kontaktu s pacijentima. Međutim, ključno je raditi na mentalnom sklopu ljudi koji su u kontaktu s pacijentima i njihovom porodicom. Posvećenost lepim rečima postavlja se kao prioritet, i na tome ćemo intenzivno raditi u narednom periodu - kaže dr Milovanović, dok zamenik direktora KBC Srbije kaže da se ljudi češće žale po portalima, nego u ustanovama gde su doživeli neprijatnost:

- Kod nas postoji komisija kojoj se podnose žalbe, ali vrlo često ljudi se odlučuju više žaliti putem portala i društvenih mreža nego nama. Pretpostavljam da je mnogo lakše sesti za računar i napisati nešto, nego otići i uobličiti tu prijavu i napisati šta se tačno dogodilo. Svaku takvu žalbu ili prijavu pažljivo pregledamo i obrađujemo. Kada primimo dve prijave na istog lekara, odmah ga kontaktiramo kako bismo razjasnili situaciju - zaključio je dr Jovica Milovanović u emsiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs)