I pripadnici Helikopterske jedinice plivali za Časni krst: Merili snage u Bečmenu

Foto: MUP

U celoj Srbiji danas se pliva za Časni krst, takmiče se sve generacije i profesije, a snage su merili i piloti Helikopterske jedinice.

U hladnu reku u Bečmenu danas je ovim povodom plivao vazduhoplovni mehaničar Stefan Bogićević iz ove elitne jedinice MUP.

Preporučujemo

Nakon plivanja, Stefan je pozirao, a kako drugačije, nego sa zastavom Srbije u rukama.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas proslavljaju danas veliki hrišćanski praznik - Bogojavljenje. U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom.

Na Bogojavljenje se, prema Bibliji, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, sveti duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas boga oca s neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: oca, sina i svetog duha. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Bog se javi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".

Na Bogojavljenje se završavaju nekršteni dani, a na bogojavljensko veče, kaže predanje, otvaraju se nebesa. Treba jasno zamisliti želju, pa u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se ona ostvari.

Takođe, u svim crkvama i hramovima osvećuje voda. To je svečani obred kojem, skoro redovno, prisustvuje mnoštvo naroda, koji osvećenu vodu nose svojim domovima, jer se ta sveta vodica - Bogojavljenska, čuva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nevolji (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova).

U nekim krajevima običaj je da sveštenik sam raznosi Bogojavljensku vodicu po domovima vernika.

Narodna verovanja

Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se „otvorile kao nebo na Bogojavljenje,“ pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar kako bi se pročistio, a u stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

Nekada su mlade devojke na bogojavljensko jutro odlazile na izvor, bacale pokoje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive“. Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga, gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao i običaj da se ovako zahvaćena bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.

Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre izlaska sunca, obavi ritualno kupanje u reci.

Zato se za Bogojavljanje u reku baca Časni krst, a mladi se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebao da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljanske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.

U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na dan Hristovog krštenja operu stvari i očisti kuća jer su prošli nekršteni, to jest nečisti dani, koji traju od Božića.

Kakva će godina biti

Običaj je da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta pomalo iz ruku. Tako se određuje koji je vetar „pobedio“ na Krstovdan.

Ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, ako duva jugo, biće kišna, ako duva zapadnjak, biće rodna, ali i olujna, a ako je prevladao severac, biće hladna.

(Telegraf.rs)