Pacijenti pozvani da progovore posle Maričinog krika: "Postupci se odugovlače, veštačenja sporna, kazne male"

Foto-kolaž: Nikola Tomić, Milena Đorđević, Foto: Facebook/Marica Mihajlović

Povodom slučaja smrti bebe i akušerskog nasilja u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je sve žene koje su se suočile sa neadekvatnim lekarskim pristupom tokom porođaja da se obrate toj instituciji.

Međutim, dugi sudski sporovi i niske naknade štete samo su neki od razloga zašto se pacijenti i njihovi srodnici u Srbiji ne odlučuju da prijave lekara zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći.

Preporučujemo

To je potvrdila jedna od retkih stručnjaka za medicinsko pravo kod nas, dr Hajrija Mujović, viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka i potpredsednica Udruženja pravnika za medicinsko pravo, piše "Blic".

Dr Mujović kaže da sudski procesi protiv lekara mogu da traju godinama kao i da se presude kreću od zatvorske kazne pa do naknade štete koja se, od slučaja do slučaja, kreće od 100.000 dinara za manje štete po zdravlje, pa do 900.000 dinara za smrtni ishod.

Plaši je da to može da se desi i u slučaju koji se dogodio u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, gde je lekar M. M. osumnjičen da je počinio krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi. Za to krivično delo je zakonom, u zavisnosti od preciznije kvalifikacije dela, predviđena kazna zatvora od jedne do osam godina.

Foto: Nikola Tomić

"Krivični postupci se vode po službenoj dužnosti tužilaštva, ali oni dugo traju zato što je tu često sporno pitanje veštačenja. Dolazi do nepodudarnosti nalaza veštaka, pa teškoća u nalaženju adekvatnog, pravog veštaka, tako da ti postupci znaju da traju stvarno više godina, što je neprihvatljivo sa pravnog stanovišta, ali i sa stanovišta onoga koji je oštećen. Često se odugovlači i ide se na zastarelost", objašnjava sagovornica.

Nadoknada obeshrabrujuća

Dr Mujović ističe da se mnoga pravila medicinskog prava ne shvataju na pravi način te da je sistem nadoknade i pravne zaštite dosta obeshrabrujući za pacijente. Oni se često pitaju da li ima nekog smisla trpeti toliku traumu i voditi te postupke, angažovati advokate i na kraju dobiti nešto što ne može sve to da im kompenzuje.

"Visina dosuđene naknade zavisi od konkretnog slučaja. Za manje štete po zdravlje i pogrešne postupke, gde je izostalo obaveštenje pacijentu ili je pacijent doveden u opasnost, naknade su do 100.000 dinara. Za povredu prava može da ide do 500.000 dinara, a za smrtni ishod do 900.000 dinara. Primećuje se da postoji velika disproporcija između onog što oštećeni traže i onog što sudovi dosuđuju, odnosno priznaju. Tu nema nekog posebnog obzira što je u pitanju zdravstveni kontekst, već se imovinska i neimovinska šteta odmeravaju kao u bilo kom odštetnom slučaju koji dođe pred sud u vidu imovinskog zahteva", navodi dr Mujović.

Ističe da se između pokretanja postupka i osude nalaze velike prepreke u vidu loših zakona, nestručnih sudova, nejasne prakse, nemoralnih ili pristrasnih sudsko-medicinskih veštaka, a tu je i nerazjašnjena konfuzija i među lekarima i među pravnicima o čemu se zapravo radi.

Sudije ne poznaju medicinsko pravo

Osnovni preduslovi da se dođe do pravde na sudu u slučajevima lekarskih grešaka veoma su loši. Objektivna poteškoća je nepostojanje specijalizovanih sudova ili sudskih veća koja bi sudila te predmete, a sudska praksa nije ni razvijena, ni ustaljena po određenim pitanjima.

"Sudije nedovoljno poznaju pravnu problematiku vezanu za medicinu. Nema sistematičnog pristupa celoj toj materiji. U samoj sudskoj praksi se pojedini pravni instituti mešaju, kao na primer pojam krivičnog dela protiv zdravlja i lekarske greške, što pravno gledano ne mora biti isto. Nisu dobro razgraničeni ni pojam krivice u krivičnom i u građanskom pravu - objašnjava dr Mujović.

Lekari većinom osuđeni uslovno i kažnjeni novčano

Prema rečima dr Mujović, problem je i to što sudske odluke o odgovornosti lekara nisu transparentne i do njih je teško doći jer ne postoji sudska praksa koja je istraživačka i gde možete imati pristup nekim predmetima kao ni javno dostupna statistika koja pokazuje šta se desilo lekarima protiv kojih su vođeni postupci.

"Mi imamo uvid u sudske odluke koje su samo objavljene u eventualno nekim biltenima. Poslednji podaci do kojih smo došli govore da je u poslednjih 10 godina u Srbiji podneto 235 krivičnih prijava protiv lekara zbog nesavesnog lečenja. Zbog tog krivičnog dela je osuđen 21 zdravstveni radnik. Sedmoro od njih na zatvorske kazne, a ostali uslovno i novčano", priča dr Mujović.

(Telegraf.rs)