"Šutnuću te nogom, odletećeš na Mesec, magarče!" Je li ovo pretnja ili uvreda, u kom slučaju "ne gine" zatvor?

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock

"Videćeš ti svoga boga." "Jednom ti kažem, nemoj da ponavljam." "Naučiću te ja pameti." "Ovo si uradio/la sad i nikad više." "Poslednja opomena, magarče!"

"Ako te vidim još jednom da pušiš, odseći ću ti prste!" "Ako nastaviš da me maltretiraš, zvaću policiju." "Ako mi sutra ne doneseš novac, svi će saznati tvoju tajnu." "Lažeš kao pas".

Preporučujemo

Šta je od navedenih primera pretnja, a šta ucena? Ima li uvrede i klevete među njima? Koliko je ovakav način komunikacije, korišćen u svakodnevnom govoru i možda bez realne namere da naudi, zapravo zakonski kažnjiv? Sa ovim pitanjima i sličnim primerima obratili smo se advokatima. U razgovoru za Telegraf.rs objasnili su kako ove pojmove razlikovati i kolika je "težina" svakog od njih.

Najpre ističu da je kleveta dekriminalizovana, tj. da se više ne podvodi pod krivično delo. To znači da je posredi građanska odgovornost, koja se dokazuje u parničnom postupku, bez posredovanja države. Takav postupak je skuplji, a kazna ne može biti zatvorska, već samo novčana.

"Suština je da to bude neistina. Kleveta je ako ja za nekog kažem da je narko-diler, a da je to netačno", objašnjavaju sagovornici.

Uvreda se, kažu, odnosi na neka "objektivna svojstva".

"Ti si magarac. To bi bila uvreda. To nije izrečeno u kontekstu da neko ima velike uši. Zna se za šta se koristi ta reč kod nas", ilustruju primerom.

"Tanka je linija. Ljudi kad se vređaju, pogotovo po Skupštini, oni se najviše i vređaju, govore jedni drugima svašta. To su uglavnom klevete. Ali zbog njihove nepažnje mogu da se podvedu i pod uvredu. Đubre jedno, ološu, pljune ga u lice, to je sve uvreda", objašnjavaju.

Pretnja visokom novčanom kaznom

Ističu da je neke stavke teško dokazati.

"Uvreda može da postoji i kad je izrečena 'jedan na jedan'. Ali, pitanje je kako ćete da dokažete da vas je neko izvređao ako nema treće osobe koja vas je čula. Neki sudija će da kaže: 'Ja verujem ovom čoveku'. Neki će da kaže: 'Ja ne verujem.'"

Navode i da nema granice u visini odštete koja može biti naplaćena, ali da praksa pokazuje da se brojke veoma razlikuju.

"Da oklevećete ženu koja ne može da ima decu, to je jedna jeziva stvar, ja bih dosudio da joj se plati sto miliona. A sad imate i ove situacije sa ljudima koji se vređaju po rijalitijima. Znate koliko im daju? Po 70.000 dinara, a vređaju se 'na mrtvo ime'", ocenjuju sa osvrtom na krajnosti, uz napomenu da odšteta zavisi od svojstva ličnosti koja je uvređena ili oklevetana, te da je 'običan svet' pod najjačom zaštitom.

Kako smo saznali u razgovoru, postoji još jedna specifičnost u postupku za uvredu.

"Ona se goni po privatnoj krivičnoj tužbi. To znači da javni tužilac ne učestvuje u postupcima za uvredu. Nema javnog tužilaštva kao organa gonjenja koji se pojavljuje po službenoj dužnosti u tim predmetima i goni nekog što je nekog vređao. Ne, nego je to postupak krivični koji se pokreće privatnom krivičnom tužbom i na osnovu njega se ide na glavni pretres i na suđenje. Ovaj koji je uvređen zapravo preuzima tu ulogu javnog tužioca da dokaže da je pretrpeo uvredu i da je nastupila štetna posledica po njega.

Kad se branite u krivičnom postupku, vi niste dužni da dokažete da to nije bilo, vi samo treba da se branite od onoga što tužilac tvrdi da jeste bilo. To je ta razlika. Teret dokazivanja je na tužiocu, u ovom slučaju na nekome ko je uvređen. Ako tužilac dokaže da ga je neko izvređao, onda je tuženi obavezan da plati. Znači, troškove suđenja plaća onaj koji gubi."

Rizik od zatvorske kazne

Uvreda može biti kažnjiva i zatvorom do tri godine, u najtežem slučaju.

"Ko iznosi ili pronosi štogod iz ličnog ili porodičnog života nekog lica što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Za iznošenje ili pronošenje ličnih ili porodičnih prilika koje je učinjeno u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, odbrani nekog prava ili pri zaštiti opravdanih interesa, učinilac se neće kazniti, ako dokaže istinitost svog tvrđenja ili ako dokaže da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onog što je iznosio ili pronosio", stoji u Krivičnom zakoniku.

Struku smo pitali i za pretnju i ucenu, koji se jednako često čuju u svakodnevnom obraćanju. "Ti to meni pretiš? Prestani da me ucenjuješ."

"Pretnja je jedna radnja u kojoj se stiču obeležja određenih krivičnih dela. Uglavnom je reč o ugrožavanju sigurnosti", objašnjavaju da pretnja nije delo.

Dodaju da se za spomenuto ugrožavanje sigurnosti može dosuditi do pet godina zatvora.

"Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina", stoji u Krivičnom zakoniku.

Koliko je psovka opasna?

Kako advokat objašnjava, pretnja mora biti ozbiljna i moguća - da bi bila pretnja.

"Ne mogu ja sad nekom da kažem: 'Šutnuću te nogom u d**e, odletećeš na Mesec'. Kakva je to pretnja?", navode primer sa izrazitim preterivanjem kako bi istakli grubost u obraćanju, koje ne mora značiti i pretnju.

Pretnja može biti i uslovna.

"Ako ne pomeriš auto, izaći ću, je***u ti mater".

"Onda sud u nekim slučajevima kaže: 'Pa, to nije ozbiljna pretnja, jer on može da pomeri auto da do toga ne dođe'", dodaju sagovornici, sa zadrškom u pogledu ispravnosti takve sudske odluke.

Komentarišu i slučaj iz jednog beogradskog doma zdravlja u kom je pacijentkinja pretila zvanjem inspekcije i zaista je pozvala jer nije primljena na pregled (u odsustvu izabranog lekara, a kao slučaj koji navodno nije bio hitan).

"Pretnja bi bila da je rekla: 'Ako me ne primite za dva minuta, sad ću da dovedem svoja dva sina, pa ćete da vidite.' A ako je rekla: 'Sad ću da ti da ti zovem šefa, sad ću da zovem inspekciju ili medije', to ne može da bude pretnja nikad u životu."

Ucena je, objašnjavaju, ozbiljno delo.

"Ucena je ako ja kažem: 'Imam vaše eksplicitne fotografije. Ako mi ne donesete 2.000 evra, ja ću to da objavim na društvenim mrežama.' Mora da postoji imovinska korist. To je teško delo, preti od jedne do osam godina zatvora", navode.

(Telegraf.rs)