Oko 20.000 ljudi godišnje doživi srčani udar u Srbiji: Kardiološka rehabilitacija je druga šansa za njih

Foto: Shutterstock

U Srbiji godišnje blizu 20.000 ljudi doživi srčani udar. Već u prvoj godini kod 20 odsto ovih pacijenata se ponovi neka kardiovaskularna komplikacija. Dr Snežana Kostić, direktorka Instituta za rehabilitaciju i internista dr Ljubica Stanimirović naglašavaju neophodnost da ovi pacijenti obavezno iskoriste mogućnost kardiološke rehabilitacije.

Kardiološka rehabilitacija je namenjena svim pacijentima koji se oporavljaju od infarkta, kod kojih je sprovedena perkutana koronarna intervencija, urađena operacija na srcu, aortokoronarni bajpas ili operacija na srčanim zaliscima, objašnjava dr Snežana Kostić za RTS.

Preporučujemo

Dakle, to su pacijenti kod kojih je zaista potrebno da se sprovede kardiološka rehabilitacija, pre svega u kontekstu fizičkog treninga kojem se podvrgavaju pacijenti, ali i razumevanja kroz razgovor celog tima koji sprovodi rehabilitaciju, razumevanja onoga što im se dogodilo i daljeg toka bolesti i usvajanja svega onoga čemu ih edukujemo, kako bi život za njih mogao dalje normalno da se nastavi kada odu svojoj kući“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Doktorka Ljubica Stanimirović naglašava da je jako važno da pacijenti iskoriste svoje pravo i provedu 21 dan u Institut za rehabilitaciju.

„Njena osnovna uloga da se takav događaj ne ponovi više nikada. Statistike naravno, nažalost govore da u prvoj godini 20 odsto njih se vrati nama, zato što su to često oni pacijenti koje mi lekari zovemo disimulanti. Znači mi njih zbrinemo, dobiju lekove, osećaju se dobro i onda vole da misle u svojoj glavi, meni ništa. E, to je naš zadatak, znači da ih ubedimo da oni moraju da promene ono što je najvažnije kroz taj personalizovan pristup svakom pacijentu.“

Rehabilitacija nakon srčanog udara

Institut za rehabilitaciju postoji već pola veka, a pacijenti se podvrgavaju fizičkom treningu koji je strogo kontrolisan i prilagođen svakom pacijentu prema njegovim mogućnostima i potrebama. Pacijente tokom procesa prate specijalisti interne medicine i kardiolozi, a u salama za vežbanje stručni terapeuti.

„Tu je takođe i opsežna dijagnostika koju možemo da sprovedemo u Institutu za rehabilitaciju kako bismo utvrdili da li postoje strukturna ili funkcionalna oštećenja na srcu, kako bi doktor mogao da koriguje postojeću medikamentoznu terapiju kod pacijenta ili, eventualno, da indikuje neku novu dijagnostiku koja bi mogla da nam kaže više o tome šta se sa pacijentom zbiva“, dodaje dr Kostić.

Kapaciteti i oprema Instituta za kardiološku rehabilitaciju

U Institutu u Sokobanskoj 17, postoji 80 bolničkih postelja, od toga je 10 za primarno zbrinjavanje kao prave bolničke postelje gde se smeštaju pacijenti direktno posle intervrncije na srcu, a ostalih 70 je za kardiološku rehabilitaciju.

„Čitav taj deo sa 80 kreveta prati 20 lekara, specijalista, mi sada više i nemamo lekara koji nisu specijalisti, uglavnom su oni i subspecijalisti kardiolozi i doktori nauke, jer mi smo i nastavna baza“, naglašava dr Stanimirović.

Banja Selters je takođe deo Instituta za rehabilitaciju, ali se za razliku od odeljenja u Sokobanjskoj ulici gde se obavlja isključivo kardiološka rehabilitacija, u banji se obavljaju sve druge oblasti rehabilitacije – ortopedska, neurološka, reumatološka i rehabilitacija dece.

„Sama rehabilitacija po svojoj definiciji su mere koje se preduzimaju da se pacijent vrati u prvobitno stanje, odnosno u stanje što sličnije prvobitnom, pre nego što se razboleo. Mi imamo te pakete i tu mogućnost i u Seltersu i u Beogradu da proverimo svoje zdravlje pre nego što se nešto desi, jer odmah je pristup lakši i drugačiji za pacijenta i za nas, i jeftinije za zdravstvo i za ceo sistem“, zaključuje dr Ljubica Stanimirović.

(Telegraf.rs)