Valjevci se još dele na četnike i partizane: Neki bi pre srušili spomenik antifašisti, nego da se njime ponose

Spomenik Stevanu Filipoviću koji, prema rečima mnogih, predstavlja simbol Valjeva, oskrnavljen je grafitima pogrdnog značenja. Ovaj, za mnoge, vandalski čin izazvao je bes među građanima. Ekipa Telegrafa posetila je Valjevo i saznala da su građani zapravo podeljeni na one "za" i  "protiv" ovog spomenika - na četnike i partizane.

Na brdu Vidrak sa kog se prostire pogled na čitav grad, nalazi se spomenik Stevanu Filipoviću. Ovaj veliki heroj protiv fašizma borio se  doslovno i dok je umirao, pa je tako nastala i legendarna fotografija Stevana na vešalima, sa uzdignutim pesnicama, nekoliko trenutaka pred smrt, 22. maja 1942. godine u Valjevu. Slika je postala simbol antifašističke borbe naroda Jugoslavije. Raširenih ruku, podignutih ka nebu i stisnutih pesnica pozvao je na borbu protiv okupatora. 

Ovaj čin i borba za slobodu koju je Filipović platio životom, pojedinima ni danas nisu dostojni poštovanja.

Da "borbena klima" vlada među stanovnicima Valjeva uverili smo se po dolasku kada smo u razgovoru sa građanima shvatili da se dele na one koji će se do kraja boriti da podignute pesnice ovog junaka krase Valjevo i sećaju na žrtvu koju je počinio Stevan Filipović.  I na one koji bi sve dali da se spomenik uništi, zauvek skloni odatle, jer kako kažu "njegov lik i delo nisu za veličanje" . 

- Nisam čuo da je spomenik uništen, ali znam da su Stevana Nemci ovde obesili. Što to nekome smeta ja ne znam, istorija je istorija i treba je poštovati - rekao nam je jedan stariji gospodin kojeg smo zatekli na klupi u parku.

Rajko Milinković, predsednika Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova, bio je vidno šokiran prizorom jer kako kaže, spomenik je simbol grada već 63 godine, te je ovakav vandalizam nedopustiv. Kako nam je rekao, ovakvi slučajevi su se i ranije dešavali, te se oni već godinama bore protiv "dobro poznatih neprijatelja". Prema njegovim rečima, čitav slučaj prepušten je državnim organima i nada se da će krivci biti uhvaćeni.

- On je spomenik borcima revolucije Drugog svetskog rata, takav čovek kojeg je Gestapo mučio u Šapcu, pa su ga u Beogradu razbili, skoro ubili i doveli u Valjevo i obesili. Njihov oficir je rekao da je Stevan Filipović "nemoguć slučaj", nije priznao ništa, zato mu je i podignut spomenik ovde na brdu Vidrak. Da bi danas neko došao da ga skrnavi. Zbog čega? Ne treba svetinje dirati. Svako ko je dao život za ovu slobodu njemu se treba pokloniti. Za Valjevo se znalo po Stevanu, a sad bi odjednom da ga nema. Neki kažu ne treba da bude ovde, treba da se skloni, neki su devedesetih pokušavali da ga sklone pa nisu mogli, a mi im kažemo da neće uspeti da ga sklone nikad. Mi ćemo se boriti - zaključuje on borbenim tonom.

Kaže i da su ranije postojale kamere na ovom mestu, ali da su "dobro poznati neprijatelji" i njih uništili. Međutim, ništa ih neće naterati da odustanu.

- Čula sam da je uništeno i mnogo me je to rastužilo. Neki dan smo prošli tuda i komentarisali "hvala Bogu pa ga niko ne dira". Ne znam kome ovo smeta i čemu, ja više ne znam. On je simbol ovog grada, trebalo bi da jeste. Međutim, sve što je ranije bilo normalno sad je nenormalno i obrnuto  - rekla je jedna gospođa.

Mlađa populacija je drugačijeg mišljenja.

- Nismo čuli da je uništen, ali bilo bi dobro i da se skloni spomenik. Na njemu je petokraka, a to je satanski simbol - rekao je jedan momak.

- Moguće je da se i ranije ovo dešavalo, jer je ovo poznati četnički kraj, a zanmo šta je bilo između četnika i partizana, tako da ovo za mene nije ništa čudno - dodao je drugi.

Iako je Vljevo grad poznat kao četnički kraj, ljudi su većinskog mišljenja da spomenik ne treba dirati. Pretpostavljaju da je tu s razlogom i ističu da kao takav nikome ne smeta. 

- Ljudi oko Valjeva i po seoskim područjima i dalje žive u klimi četrdesetih godina, tako da ovo ne čudi - rekla je jedna žena.

On je podignutim rukama uvis pozvao na borbu protiv okupatora. Sam taj inspirisao je vajara Vojina Bakića da 1960. u parku Vidrak, iznad Valjeva, sa kojeg se pruža prelep pogled, izradi visine 16 metara.

Ko je bio Stevan Filipović

Odrastao je u Mostaru, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije, a potom je u Kragujevcu učio električarski i bravarski zanat. Godine 1937, kao mladi radnik je pristupio revolucionarnom radničkom pokretu. Učestvovao je u mnogim demonstracijama, radničkim štrajkovima i drugim akcijama, zbog čega je bio uhapšen i proteran u rodno mesto. Oktobra 1940. postao je član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije.

Isticao se hrabrošću i u drugim borbama valjevskih partizana, a posebno prilikom napada na Krupanj i Šabac, septembra 1941. godine. Bio je postavljen za komandira čete, a potom i za komandanta Kolubarskog bataljona. Krajem septembra je prebačen u Podrinski partizanski odred, gde je vršio dužnost političkog komesara odreda. Nakon Prve neprijateljske ofanzive i povlačenja glavnine partizanskih snaga u Sandžak, krajem 1941. ostao je na terenu zapadne Srbije.

Nakon reorganizacije preostalih partizanskih snaga bio je imenovan za komandanta Tamnavsko-kolubarskog bataljona.

Filipović je s još dvojicom partizana zarobljen 24. decembra 1941. u selu Trbosilje, kod Loznice. Četnici Koste Pećanca su ga potom sproveli u Šabac i predali žandarmima, koji su ga potom predali Nemcima. Izvesno vreme je bio u zatvoru Gestapoa u Beogradu. Tokom istrage u zatvoru bio je strašno mučen i zlostavljan, s namerom da oda ostale partizane na terenu, kao i njihove saradnike. Pošto je ostao uporan u odbijanju saradnje, okarakterisan je kao "nemoguć slučaj" i premešten u Valjevo, gde je javno obešen 22. maja 1942. godine.

Za narodnog heroja proglašen je 14. decembra 1949. godine. U Valjevu je 1960. podignut monumentalni Spomenik borcima Revolucije, rad vajara Vojina Bakića, koji predstavlja Filipovića neposredno pred vešanje.

(Telegraf.rs)