Neravnopravnost žena i muškaraca u brojevima: One su obrazovanije, ali imaju 9% manju platu

Foto: Shutterstock

Neravnopravnost između žena i muškaraca najlakše se vidi u brojevima. Iako su obrazovanije, žene su u proseku gotovo 9 odsto manje plaćene od kolega. Najveći jaz je među penzionerima - žene primaju 17 odsto manje penzije. Sve češće se odlučuju da pokrenu sopstveni posao, ali mame preduzetnice najbolje znaju koliko ih prepreka i ograničenja čeka, navodi RTS.

Ivana je mama, supruga, vozač. I to profesionalni. Ali ne automobila, nego, ni manje ni više - dampera. U rudniku bakra i zlata u Majdanpeku, uz koleginicu Natašu, "muški" upravlja vozilom visokim 12 metara, na točkovima od tri metra, nosivosti čak 220 tona.

Preporučujemo

"Ovo je jedan težak i rizičan posao zbog uslova rada, i zahteva punu pažnju, konncentraciju i odgovornost. Najteži su vremenski uslovi, kad je kiša, kad je magla, sreće smo imali ove godine jer je zima bila blaga tako da smo se tu provukli", navodi Ivana Zdravković, vozač u rudniku "Ziđin Koper".

Sa kolegama je, kaže, ravnopravna, i to u sektoru u kom su, uz građevinu, razlike između muškaraca i žena najveće. Dok žongliraju između dece, kuće i posla, neretko i kad im se ponude, odbiju rukovodeće pozicije, na kojima je tek svaka treća žena.

"Indeks društvenih normi je pokazao da polovina ispitanika i dalje ima predrasudu o ženama na liderskim pozicijama - političkim i biznis, i smatraju da žene nisu dovoljno dobre iako ti stilovi komunikacije koje žene danas unose mnogo više pogoduju potrebama u biznis i uopšte u zajednicama", kaže Brankica Janković, poverenica za rodnu ravnopravnost.

Obrazovanije, a manje plaćene

Jaz je najočigledniji u platama. Iako su obrazovanije, zvanična statistika kaže da su žene i dalje manje plaćene. Razlika je u proseku oko 12.000 dinara. I dok je svaki drugi muškarac spreman da o plati pregovara, na taj korak usudi se tek sedam od 100 žena.

"Drugi jaz najveći se pojavi nakon rođenja prvog deteta i tu nastaje taj sindrom polomljnih lestvica kada žena sve pozicije koje je stekla radom može da izgubi zato što su i dalje patrijarhalne norme jake", ukazuje Brankica Janković, poverenica za rodnu ravnopravnost.

Kazna za materinstvo

Jedan od mogućih uzroka razlika u plati ekonomisti vide u takozvanoj kazni za materinstvo.

"Istraživanja pokazuju da žene koje imaju dece i žene koje nemaju dece značajno se razlikuju u platama. Žene koje imaju decu, kažnjene su na tržištu rada sa manjom platom. Kada to uporedimo sa muškarcima koji imaju i nemaju decu takva razlika ne postoji. Nama je potrebno u finansijskom najgorem slučaju 300 miliona evra godišnje da bi se u dobroj meri rešio položaj mama na tržištu rada, da dam poređenje to je oko 30 do 35 kilometara auto-puta", navodi Nenad Jevtović sa Instituta za razvoj i inovacije.

Da bi se došlo do veće ravnopravnosti, do 2026. i Srbija mora da usvoji evropsku praksu. Cilj je da svaka treća žena bude na mestu direktora, da tate dobiju roditeljsko odsustvo od bar 10 dana, da i staratelji imaju fleksibilan radni odnos.

(Telegraf.rs)