Ovo su najtrusniji gradovi u Srbiji: Koliko jak može biti zemljotres u našoj zemlji i da li će biti rušilački?

Foto: Shutterstock

Jak zemljotres koji je pogodio Crnu Goru, osetio se i u Srbiji, ali i zabrinuo naše stanovnike u pogledu onoga što bi tek moglo da usledi.

Kada su zemljotresi u pitanju, Srbija spada u zonu sa umerenom aktivnošću zemljotresa i najjači potresi koji su se u prošlosti dogodili u Srbiji bili su na svetskom nivou umereni do jaki. Najjači zemljotres koji je do sada zabeležen u Srbiji bio je 6 Rihtera.

Preporučujemo

Poslednji jači zemljotres u Srbiji se dogodio 3. novembra 2010. godine. Tada je epicentar zemljotresa od 5,4 Rihtera bio kod Kraljeva. Poginule su dve osobe, a kako se potres dogodio u urbanoj sredini i na maloj dubini, zabeležena je i velika materijalna šteta na području Kraljeva.

Najtrusnija područja u Srbiji su dolina Zapadne Morave, dolina Velike Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, najviše ka planini Rudnik, Valjevo, Lazarevac, Mionica, Svilajnac i Paraćin, ali i Kopaonik, kao i Kosovosko Pomoravlje. Trusna su i područja ka granici sa Crnom Gorom, kao i šire područje Metohije, naričito ka planinskom lancu Prokletije.

U Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.

Dakle, centralna Srbija je najtrusniji deo naše zemlje.

Kada je u pitanju Beograd, sama teritorija prestonice nije trusna, ali okolni zemljotresi i te kako mogu da zaljulaju građevine i u Beogradu.

Najbliža seizmička područja Beogradu su Mionica, Lazarevac, Valjevo, a to je na nekih oko 100 kilometara od Beograda i tu može da se desi zemljotresi jačine od 5 do 6 Rihterove skale.

U Srbiji zemljotres ne može biti mnogo jak i ne može imati rušilačko dejstvo poput prošlogodišnjeg u Turskoj, koji se smatra katastrofalnim.

Zašto podrhtava istočna Srbija

Tlo u Boru i Majdanpeku redovno se trese i to nije situacija samo sada, već dugi niz godina.

Što se tiče Bora i Majdanpeka to nije zemljotres, već podrhtavanje tla od miniranja od rudnika, ali da aparati registruju svako pomeranje, ali tek kad se obradi zna se da li je u pitanju zemljotres ili ne.

Zemljotresi u regionu

Znatno jači potresi u prošlosti zabeleženi su u našem regionu, uključujući i toplo bivše Jugoslavije.

Tako pamte razorni potresi na crnogorskom primorju, u Skoplju, Banjaluci, Bukureštu... Potresi u Skoplju 1963. godine odgovorni su za smrt preko 1000 ljudi, a 1500 ljudi poginulo je u Bukreštu 1977. Potres na crnogorskom primorju, 15. aprila 1979. uništio je Ulcinj, Bar, Budvu, Kotor i Herceg Novi, poginulo je preko 100 ljudi, a poginulih je bilo i u Albaniji.

Potres 1969. godine razorio je Banjaluku, a 2020. godine snažni potresu pogodili su Zagreb i Petrinju.

Za razliku od Srbije, jačina zemljotresa u Hrvatskoj i Crnoj Gori može dostići i 7 Rihtera i to u oblasti Jadrana, a do 6 Rihtera u kontinetalnim predelima.

Najjači potresi u našem regionu mogu se dogoditi na jugoistoku i istoku Rumunije i ti zemljotresi u Rumuniji mogu biti rušilački, a kada je reč o Srbiji najviše deluju na teritoriju istočne Srbije gde može doći do materijalne štete.

Dobra vest da Srbija i naš region ne treba da imaju strah od zemljotresa poput onih u Turskoj, Japanu, Kini, Indoneziji, Čileu... Najjači razorni zemljotresi koji mogu da se dogode u našoj blizini su oni u Grčkoj, Turskoj i u Rumuniji, u oblasti Jadrana i u Italiji. Takvi zemljotresi imaju jačine iznad 7 Rihtera i mogu da razore čitave gradove i da ubiju i više hiljada ljudi.

(Telegraf.rs)