Šta je indeks ljudskog razvoja i koliki je u Srbiji? Ovo je izveštaj UNDP-a

Foto: Shutterstock

Neujednačen napredak u razvoju dovodi do toga da najsiromašniji zaostaju, a nejednakosti se povećavaju, što rezultira opasnom blokadom koja zahteva hitno reagovanje kroz kolektivnu akciju.

To se navodi u novom izveštaju o ljudskom razvoju koji je predstavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Prema tom izveštaju, Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2022. godinu iznosi 0,805, što je svrstava na 65. mesto na listi 193 zemlje i teritorije obuhvaćene izveštajem, odnosno u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja.

Preporučujemo

Kao zemlja sa najvišim Indeksom ljudskog razvoja na vrhu liste je Švajcarska, a slede je Norveška, Island i SAR Hong Kong, dok Danska i Švedska dele peto na mesto. Indeks ljudskog razvoja (HDI) meri prosek dugoročnog napretka u tri osnovne dimenzije razvoja društva: očekivani životni vek, obrazovanje i bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika.

Prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija, od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.

Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju, očekivani životni vek u Srbiji je 74,1 godina. Građani Srbije završili su u proseku 11,5 godina školovanja, dok se očekuje da će mlađe generacije prosečno završiti 14,5 godina školovanja.

Od zemalja u okruženju Srbije, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 22. mestu, a među veoma visoko razvijenim zemljama su i Hrvatska (39), Mađarska (47), Crna Gora (50) i Rumunija (53).

Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Bugarska (70), Albanija (74), Bosna i Hercegovina (80) i Severna Makedonija (83).

Izveštaj o ljudskom razvoju za 2023/24, kako prenosi beogradska kancelarija UNDP, otkriva jednu zabrinjavajuću tendenciju: oporavak kada je u pitanju Indeks ljudskog razvoja (HDI) je delimičan, nedovršen i nejednak.

Projektovano je da HDI dostigne rekordnu vrednost 2023. godine, posle velikog pada 2020. i 2021. godine, međutim ovaj napredak je veoma nejednak. Bogate zemlje imaju rekordno visok nivo ljudskog razvoja, dok polovina najsiromašnijih zemalja ostaje ispod nivoa razvoja na kojem su bile pre početka krize.

Kao što se navodi u izveštaju, gotovo 40 odsto globalne trgovine robom koncentrisano je u tri ili manje zemalja, dok je u 2021. godini tržišna kapitalizacija svake od tri najveće tehnološke kompanije na svetu premašivala bruto domaći proizvod (BDP) više od 90 odsto zemalja sveta u toj godini.

U izveštaju se sugeriše da su međunarodni kolektivni napori osujećeni sve prisutnijim "demokratskim paradoksom" - dok devet od 10 ljudi na svetu podržava demokratiju, više od polovine ispitanika globalno izražava svoju podršku liderima koji demokratiju urušavaju kroz nepoštovanje osnovnih pravila demokratskog procesa, a na šta ukazuju podaci analizirani u izveštaju.

Polovina ljudi koji su anketirani širom sveta govore da nemaju kontrolu nad svojim životima ili da im je ta kontrola ograničena, dok dve trećine veruje da ima malo uticaja na odluke svojih vlada, dodaje se.

(Telegraf.rs)