Jednom rukom drži pljeskavicu, drugom prepisuje sa table: Nastavnik priča sa čim se sve danas susreću na času

Foto-kolaž: Shutterstock

Prostakluk sa ulice viđamo gotovo svakoga dana, na raznim mestima, ali ono što zabrinjava jeste da se sve više prenosi i u obrazovne ustanove. Čarke koje se dešavaju između dece, sada se sve više prenose i na sukobe sa nastavnicima, koji se neretko susreću sa incidentima.

Ono što je pre samo 15 godina bilo nezamislivo, sada se redovno dešava u učiniocima, usred časa, naočigled odeljenja i prosvetnog radnika koji treba da bude uzor i autoritet.

Preporučujemo

Tako se pojedini đaci ne libe da opsuju profesora, da ga gađaju hemijskom olovkom, unesu mu se ulice. Štaviše, nekad su toliko nestrpljivi da, ako su gladni, uzeće i da jedu usred časa.

Kako nam priča profesor Milorad Antić i predsednik Foruma srednjih stručnih škola, pljuvanje i šamaranje profesora takođe se dešava. Antić nam opisuje kako se postepeno osećalo da nastavnici počinju da gube autoritet nad đacima, ali da su i nekako uspevali da izađu na kraj sa njima za razliku od danas.

"Vidite, pre petnaest godina bilo je drugačije nego danas, tada se osetilo kako je stub počeo da se krnji i da na taj način se znalo da će u nekoj bliskoj budućnosti nastavnici izgubiti autoritet nad đacima. U to vreme mogli smo da kažemo, da su nastavnici imali više problema sa đacima koji su u većim gradovima, jer je njima bilo sve dostupno, imali su više slobode i od njihovih roditelja, nego oni koji su pohađali školu u manjim sredinama. Danas je gotovo izjednačeno, nema pravila", ističe nastavnik Milorad Antić.

Kao glavni problem sadašnje situacije, najčešće se uzima rat, inflacija i težak položaj naše zemlje devedesetih, kada je počelo bahato ponašanje đaka u školi, ali nikako se ne može zanemariti i sloboda koju roditelji imaju i prenose na svoju decu, što se sada uzima kao glavni krivac.

"Teška vremena, rat, inflacija sve je to dovelo do snižavanja plata nastavnicima, što je dovelo nastavnike na neku nižu lestvicu u društvu. Poštovanja je bilo sve manje, međutim, problem su počeli da prave roditelji koji brane svoju decu od nastavnika, što nikako ne treba da postoji, jer mi želimo da deci pomognemo i da ih naučimo. Roditelji se mešaju u naš posao, traže poklanjanje ocena, često se pozivaju na to kako mi ne znamo da prenesemo znanje njihovoj deci i tu se stvara ozbiljan problem", kaže nastavnik.

Razni problematični slučajevi su se događali prethodnih godina, a po mišljenju našeg sagovornika, uvođenjem psihologa i pedagoga, prouzrokovano je da dođe do ekspanzije i velike slobode dece. Pljuvanje, šamaranje profesora, tuča nastavnika ovi pojmovi su nekada bili nezamislivi, a tužno je što su danas ovakve stvari gotovo normalne među prosvetarima.

"Osuđujem svaki napad, imamo razne slučajeve svakodnevno, ali moram istaći da oni dominiraju u trogodišnjim školama pretežno. Imali smo slučaj gde je jedan učenik iznervirano prišao nastavniku i udario mu šamar i to ne tako davno, zatim smo se susreli da je grupa đaka pretukla nastavnicu geografije, pljuvanja, psovke to je već uobičajeno", govori Antić.

Linija manjeg otpora je najčešće rešenje za koje se roditelji opredele, kada dođe do nekog ovakvog incidenta, jer problem rešavaju prebacivanjem deteta u drugu školu, ali tim činom ne shvataju da glavna stvar nije i neće biti rešena na taj način. Nastavnik za naš portal ističe, da se druge strožije mere moraju uključiti.

"Ako đak napravi incident, ne bi trebalo da se to gura pod tepih, prebacivanjem u drugu školu ili slične alternative, ako je potrebno treba odgovarati za postupke. Isključenje će svakako biti neophodno, ali i popravni dom isto može biti opcija, jer će onda đaci više razmišljati pre nego što se obrate profesoru, na način na koji nisu zaslužili", završava razgovor Milorad Antić.

Šetnja tokom nastave, korišćenje mobilnih telefona, mogućnost trideset pet izostanaka, veliki su problemi prosvetnih radnika, a svakodnevno se susreću sa njima. Njihov pad ugleda se ne sme olako shvatiti i po tom pitanju se mora što pre reagovati. Više razgovora i rešavanje problema zajedničkim snagama dovešće do ublažavanja ovih incidenata. Podizanje svesti treba da bude svakodnevno o na tome se većina nastavnika trudi.

(Telegraf.rs)