Srpski onkolog o slučaju Kejt Midlton: Preventivna hemioterapija ne postoji, evo o čemu je reč

Foto-kolaž: Invicta Kent Media / Shutterstock Editorial / Profimedia, Tanjug/AP

Sve je više slučajeva karcinoma u svetu, a na to je pažnja javnosti skrenuta poslednjih dana kada je princeza Kejt Midlton objavila da boluje od raka i da se podvrgava preventivnom lečenju. Prema rečima onkologa, prof. dr Vladimira Kovčina, pošto se u britanskim medijima spekuliše da je princeza od Velsa obolela od maligniteta gastrointestinalnog trakta, verovatno su lekari odstranili ceo tumor, jer se govori o preventivnoj hemioterapiji.

"Izraz je potpuno pogrešan. Postoji adjuvantna postoperativna hemioterapija, ali ona nije preventivna, već je deo lečenja i ima za cilj da uništi cirkulišuće maligne ćelije koje mogu biti agresivne i koje su probile bazalnu membranu. U tom trenutku, maligne ćelije ulaze u limfotok i krvotok i mogu dati metastaze ukoliko se ne eliminišu", rekao je dr. Kovčin u emisiji "Uranak" Televizije K1.

Preporučujemo

On je dodao da adjuvantna terapija nije u potpunosti uvek efikasna i ne može uvek sprečiti nastanak metastaza nakon izvesnog vremena, što je slučaj kod digestivnih karcinoma, gde je stopa uspeha oko 50 odsto.

"Ovo, grubo rečeno, zavisi od stepena bolesti i vrste karcinoma. Preventivna hemioterapija u suštini ne postoji; umesto toga, nastavlja se lečenje posle operacije, postoperativno ili adjuvantnom hemioterapijom", istakao je Kovčin.

Prema njegovim rečima, hemioterapija počinje što pre, čim se pacijent oporavi od operativnog zahvata.

"Kada se povade konci, zaraste rana, laboratorijske analize budu u redu, već posle dve do tri nedelje može da se počne, ali je prihvatljivo nastaviti lečenje posle operacije do osam nedelja. Kod gastrointestinalnog trakta, period terapije je oko šest meseci. To je šest ili osam ciklusa hemioterapije, u zavisnosti od sastava i intervala ciklusa. Ako je terapija na tri nedelje, onda je to osam ciklusa; ako je na mesec dana, onda je to šest ciklusa", kaže doktor.

On je dodao da mnogi onkološki lekovi ne dovode do opadanja kose, tako da možda neće biti primetnih promena na osobi koja prima hemioterapiju, i time je stavio tačku na spekulacije da li princeza na snimku u kome saopštava da je obolela od raka, ima svoju kosu ili periku.

Dr. Kovčin je ukazao da je hemioterapija najčešće ima neželjeno dejstvo krvnu sliku.

"Svi citostatici imaju neželjeno dejstvo da utiču na stvaranje krvi u koštanoj srži i oštećuju te matične ćelije koje stvaraju krv, što može rezultirati padom krvnih zrnaca, anemijom i sličnim stanjima. Ta neželjena dejstva se relativno lako mogu kontrolisati i preduprediti ili lečiti faktorima rasta, transfuzijama, i slično. Ipak, od citostatika do citostatika varira pojava drugih neželjenih efekata, kao što su mučnina i povraćanje, neuropatije, kardiološki problemi. Nijedan organ u ljudskom organizmu nije pošteđen od hemioterapije, ali intenzitet neželjenih efekata zavisi od specifičnog leka i tipa citostatika. Imuni sistem se može oslabiti zbog dejstva na bela krvna zrnca, leukocite i makrofage", rekao je on.

Tumori su kod mlađih osoba često agresivniji zbog bržeg metabolizma i ubrzanog deljenja svih organa, što olakšava brže širenje malignih ćelija, dok kod starijih osoba, proces može biti sporiji, mada ovo nije univerzalno pravilo jer mnogo toga zavisi od specifične vrste karcinoma, dodao je onkolog.

"Imamo sve više karcinoma. Porast je oko 5 do 7 posto novootkrivenih slučajeva svake godine. To znači da za nekih pet godina, udvostručujemo broj novih karcinoma koji se dijagnostikuju godišnje. Ono što zabrinjava je pomeranje starosne granice za obolevanje", istakao je dr. Kovčin.

On je podsetio da su ranije ljudi obično obolevaali od karcinoma posle pedesete ili šezdesete godine, ali sada se sve više mladih suočava sa ovom bolešću.

"Čak i od neobičnih karcinoma, koji su bili karakteristični za starije, kao što su rak debelog creva, dojke, i pankreasa, sada se javljaju kod osoba čak između dvadesete i tridesete godine. Razloge ne možemo u potpunosti da znamo, jer je uzrok karcinoma multifaktorijalan. Između ostalog, gubitak imunskog sistema zbog stresa i način života mogu imati ulogu", istakao je Kovčin.

Prema njegovim rečima, karcinom je bolest modernog doba, jer su mnoge promene u načinu života i okolini koje su nam donele olakšanje, zapravo doprinele pojavi bolesti koje ranije nisu bile prisutne.

"Zagađenje životne sredine, pesticidi, i hemikalije u hrani su samo neki od faktora. Iako danas možemo govoriti o organskoj hrani, moramo se suočiti i sa posledicama kiselih kiša, upotrebe hemikalija radi povećanja prinosa, i drugih uticaja na okolinu. Nedavno smo razgovarali i o posledicama bombardovanja, koje su značajno uticale na porast broja karcinoma u našoj zemlji. Ovo nije posledica samo osiromašenog uranijuma, već i mnogih drugih hemikalija koje su se izlile u zemlju i vodu tokom bombardovanja trafo stanica. Sve ovo doprinosi zagađenju okoline i povećanju broja obolelih u našoj zemlji", rekao je Kovčin.

On je ukazao da je prvu eksperimentalnu vakcinu protiv karcinoma primio 81-godišnji pacijent sa neizlečivim rakom kože.

"Za razliku od tradicionalnih vakcina koje se daju radi prevencije, ova će se davati pacijentima koji već imaju rak, a rezultati će biti praćeni na nekoliko stotina učesnika iz Velike Britanije, Amerike i Australije u naredne tri godine", napomenuo je Kovčin.

On, ipak, smatra da ova vakcina nije definitivno rešenje.

"Ova vakcina sigurno nije definitivno rešenje. Sa druge strane, karcinom kože, osim melanoma, nije baš smrtonosno oboljenje. On može da pravi probleme sa kvalitetom života, ali je dobar put za razvoj nekog leka u tom smislu. Mi očekujemo da vakcine deluju preventivno i eliminišu bolest, ali mehanizam dejstva se naziva vakcina zato što aktivira naš imunološki sistem da napada bolest", rekao je Kavčin.

On je dodao da je karcinom kože pogodan za ispitivanje, jer na njemu postoje antigeni na kojima možemo da aktiviramo imunološki sistem.

"On je interesantan, ali to nije jedini pokušaj pravljenja terapijskih vakcina; bilo ih je mnogo u prošlosti za različite karcinome, ali još uvek nismo na pragu rešenja - zaključio je prof. dr Vladimir Kovčin.

(Telegraf.rs/Tanjug)