Moba je održala srpska sela, a danas je zaboravljen običaj! Prisustvovali smo jednoj, ovo je nešto najlepše

Foto: Borivoja Ilić

Oduvek je moba bila sastavni deo života rabadžija ispod Murtenice, a ekipa Telegrafa prisustvovala je jednoj takvoj, pa pogledajte kako je bilo. Kameniti, nepristupačni tereni i surovi planinski uslovi, uticali su na to da se u selima razuđenim sa obe strane Uvca, sačuva rabadžijski zanat, koji je do pre pola veka bio primarno zanimanje ovdašnjeg stanovništva.

Tada je skoro pa svaka zlatiborska i starovlaška kuća imala bar po par volova, po kojima se u to vreme i merilo imućstvo kuće i domaćina. Sada se na prste mogu izbrojati domaćinstva u novovaroškom kraju u kojima se gaje volovi, jer je savremena šumska mehanizacija volove mahom oterala u prošlost, ali se u ovom kraju još uvek radi sa njima, baš onako kao i pre pola veka.

Preporučujemo

U planinskim selima smeštenim na obroncima Murtenice i Zlatara, ostao je još po neki rabadžija, zanat se najviše održao i sačuvao u selima Bela Reka i Jasenovo, zahvaljujući mlađim meštanima koji nisu otišli sa vekovnog ognjišta, već ostali i odabrali da žive od ovog, ni malo lakog posla. Smatra se da se od rabadžiluka jede hleb sa sedam kora, ali kažu, šumu nikada ne bi zamenili sa kancelarijom i foteljom.

- Težak je ovo posao, treba snage i veštine sa volovima. Mogao sam i ja da odem odavde, ali se ipak nisam odrekao kućnog praga i volovske zaprege - rekao je rabadzija Milojko Vatazevic iz Kućana pod Murtenicom.

Nedavno se pod skutom ove planine održala neuobičajena i već zaboravljena moba, u kojoj je učestvovalo sedam udruženih rabadžija, a sve se dešavalo u selu Močioci, kod domaćina Miloša Draškovića, koji je i "sazvao" mobu.

Podsetili su na stari, gotovo izgubljeni običaj gorštaka, okupili se iz četiri sela, a moba je počela u 9 sati ujutru i trajala do 16 časova, a za to vreme ovi mladi planinci iz šume na vlaci izvukli su preko 40 kubika građe pod Bukovim dolom.

- Zahvaljujući blagoj zimi počela je seča, od pre nekoliko dana po neko izvlači građu. Moba je bila prvo ovogodišnje okupljanje rabadzija i na ruku nam je išlo što zemlja nije smrzla, ali je blato otežalo vučenje trupaca. Vuklo se gotovo kilometar u sedam tura - kaže domaćin.

U mobi su učestvovale rabadžije i zaprege, beše sedam pari volova i jedan konj. Iz četiri sela u peto, stizali su kamionima, auto - prikolicama, ili peške, prečicama preko vrleti. Pristigli su iz okolnih sela, poput Ojkovice, Kokinog Broda, Kućana, pa čak i Bioske, kod Užica. Uz rad, podsetili su tako na gotovo izgubljen običaj solidarnosti i ispomoći, naručito u teškim šumskim i seoskim poslovima.

A ovde, u brdima Zlatibora i Starog Vlaha, nije se moglo drugačije ni opstati. Važilo je pravilo: "Pamti, pa vrati!", a nejači, starima i nemoćnim, odazivalo se i bez poziva. Moba je bila prilika za timski rad, dobra dela, ali i za druženje, koje se obično završavalo pesmom.

- Drago mi je što smo na neki način sačuvali mobu, mislim da se ne "saziva" više ni u jednom kraju Srbije, osim kod nas. I ovde bi već odavno otišla u prošlost, da nije nas, mlađih momaka, koji smo ostali da živimo u selu i bavimo se sečom i vučom građe. Nema nas puno, ali smo složni, što je i najvažnije. - ističe Milan Žunić, koji od malena gaji ljubav prema volovima, a danas je vrstan rabadžija.

Najteže u poslu pada rabadzijama i volovima, strm i zarastao teren, stenovite kose kuda prolaze do vlake, a za ostatak posla, kažu, ništa im ne predstavlja problem. Glavni posao je kačenje "iskrojenih" balvana pored panja za volovski jaram i vođenje volova kroz šumu. Snaga je prvenstveno potrebna, ali je vrlo važno umeće i odnos sa volovima. Rabadzije ih često doživljavaju kao ukućane.

I nakon mobe, kao što je i običaj, zaselo se kod domaćina, pa su se uz domaću "šljivovicu" dogovarali o narednim okupljanjima u ispomoći nekom drugom kolegi, a glavni višeboj kada se okupljaju sve rabadzije iz okoline, odlučili su, kao i lane, da bude na Vidovdan, i to na međi čajetinske i novovaroške opštine, na mestu zvanom Straža u Beloj Reci. Kroz mobe, ali i u nadmetanju spretnosti i snage zaprega, gorštaci ovog kraja, sačuvali su zanat koji je nekada hranio planinska sela.

(Telegraf.rs)