Rad na obdukcijama koštao ga je zdravlja: Slike stradalih iz masovnih grobnica noćima mu ne daju oči da sklopi

Foto: N Zejak

Sve se urušava. Sve propada, plašim se da neću dočekati naredni dan, a kamoli da ću doživeti da se bar još jednom poigram sa unucima ili da ih držeći za ruke prošetam po rodnom Dobrotinu u kome se iz dana u dan gasi jedno po jedno domaćinstvo, govori Budimir Gudžić, koji od izbijanja korona virusa vreme uglavnom provodi u bolesničkoj postelji.

Gudžić, radnik Sudske medicine iz Prištine, u kojoj je kako voli da kaže, činio ekipu sa ekspertom sudske medicine dr Slavišom Dobričaninom, danas preživljava traume i posledice rada na obdukcijama.

Preporučujemo

Učestvovao je u skoro svim sudskim veštačenjima i obdukcijama tela počev od zloglasne Klečke, Radonjićkog jezera i navodnog masakra u Račku, iako ne želi da se priseća „crnih dana“ ističe da mu je najteži dan bio dan kada je sa ekipom specijalista sudske medicine doktorima Slavišom Dobričaninom, Zoranom Stankovićem i Vujadinom Otaševićem radio na obdukciji i identifikaciji 14 žetelaca stradalih na njivi u selu Staro Gracko kod Lipljana.

Foto: N Zejak

"Stravičan prizor, slučaj koji se rečima ne da opisati, posebno susret sa porodicama stradalih, kojima je trebalo reći istinu da niko od njih nije preživeo“, priseća se on i kaže da je taj slučaj ostavio posledice po njegovo zdravlje.

Scene poput masovnih grobnica iz Volujaka u koje su bila odbačena tela kidnapovanih Srba iz Retimlja i Opteruše kod Orahovca, Klečke kod Suve Reke, terorističkog napada na autobus „Niš -ekspresa“ kod Podujeva, ubistvo četvoro Srba među kojima i jedno dete u Cernici kod Gnjilana i niz drugih sučajeva u kojima su žrtve bili nevini ljudi, ostavile su traga po Gudžićevo zdravlje.

"Kako vreme protiče ili da kažem kako čovek postaje svestan svega što je u životu prošao, tako se sve teže nosim sa podsvesnim slikama stradalih, koje mi noćima ne daju da oči sklopim“, govori on.

Sećanje na stradale, posebno dece, u periodu korona virusa izazvale su dva moždana udara, jedan srčani udar i zakrečenje krvnih sudova.

Uspeo je da preživi, ali mu lekari savetuju i preporučuju da pod hitno izvrši operaciju krvnih sudova na obema nogama jer ga u suprotnom očekuje neizvestan sutrašnji dan.

Foto: N Zejak

"To je posledica rada na sudskoj medicini jer ne poznajem kolegu koji je radni vek proveo u tom odeljenju koji se nije suočio sa istim ili sličnim zdravstvenim problemima“, pojašnjava i kaže da njegovu situaciju otežava odluka Prištine o zabrani dinara.

Veli da fizički ne može da izdrži da u automobilu ode do administrativnog prelaza Merdare da na bankomatu Poštanske štedionice podigne platu niti može da ode do Kuršumlije do notara da da ovlašćenje supruzi da umesto njega podiže platu i ode do Raške ili Kuršumlije da mu podigne lekove koji ga na mesečnom nivou koštaju oko 500 evra.

"Svestan sam da nisam jedini i da je mnogo nas teških bolesnika koje će života koštati odluka o zabrani dinara“, naglašava on apelujući na odgovorne da nađu rešenje jer su životi ljudi u pitanju.

Veruje, mada sumnja, da će bar doživeti da se sa unucima prošeta rodnim Dobrotinom u kome upravo zbog zabrane dinara iz dana u dan „manjka“ po jedno domaćinstvo.

Trenutno je u ovom, do pre nekoliko godina najbrojnijem srpskom selu u opštini Lipljan, prazno pedesetak srpskih kuća ili kako računaju meštani, oko 400 Srba je sigurnost i bezbednost posebno za decu pronašlo u selidbi.

"Malo je onih koji su spremni da se suoče sa neizvesnošću koja je pred nama posebno ne oni koji su bolesni ili su stari i iznemogli poput mene“, zaključuje on uz poruku da koliko god bilo teško Srbi moraju istrpeti i sačekati sutrašnji dan u nadi i uverenju da će doći neka bolja vremena.

(Telegraf.rs / N. Zejak)