U rezbarskoj radionici porodice Spasić nastaju ikone i panagije: One krase srpske svetinje

Foto: N.Zejak

Nije sve u bogatstvu, u novcu i raskošnom životu, do koga pojedinci dolaze prodajom očevine, već je daleko veće bogatstvo smirenje koje u čoveku ovaploćuje spokoj koji doživljava u veri stvarajući ikone, reči su Đorđa Spasića iz sela Koretište kod Gnjilana koji sa sinom Filipom apsolventom Informacionih tehnologija nastoji da oživi radionicu u kojoj će se uz ikone, krstove i panagije koje izradjuje, točiti tamjan, kojim će se, kako kaže mirom pomazivati svekoliko srpstvo.

Đorđe, bivši novinar lokalnih listova u Gnjilanu veli da je od malih nogu imao sklonosti prema rezbarenju i crtežu, te da je posle prestanka rada pre skoro dvadeset godina odlučio da u kolibi u očevom dvorištu "proba" da uradi ikonu u drvetu.

Preporučujemo

- Uspeo sam. Ikona mi je ispunila dušu i oko. Doneo sam odluku da sebe predam izradi ikona i fresaka u drvetu - započinje priču i kaže da je ubrzo otišao do Manastira Draganac po blagoslov.

Nastojeći da sebe i svoje domaćinstvo očuva u "srpstvu" odlučio je pre nekoliko godina da deo placa u centru sela Koretište, sada prigradskog naselja, udaljenog oko kilometar od centra Gnjilana, preda kao zadužbinu Dragancu posvećenog ćerki svetog Kneza Lazara.

Manastirsko Bratstvo uz blagoslov Vladike Teodosija je oberučke prihvatilo dar pokrenuvši preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju izgradnju radionice i "stana sa nekoliko soba" namenjenih za prijem i prenoćište.

- Na placu je nikao objekat radionice u kojoj izrađujemo ikone u drvetu i metalu, krstove, od endavno i panagije, i sve ono što blagoslovi Vladika Teeodosije - dodaje njegov sin "majstor zanata" Filip.

Veli da ne postoji veće blago od ikona Svete Bogorodice ili svetaca i osećaja koji celo telo prožima smirenjem u trenucima kada do nedavno Iguman Draganca Ilarion, sada vikarni Novobrdski episkop patrijarha Porfirija,osvešta ikonu ili krst koji izradi u radionici koja je još uvek u pripremi.

- S ponosom mogu reći da ikone koje je radio moj otac a ja bio šegrt krase skoro sve manastire i crkve po Kosovu i Metohiji, Beogradu i Crnoj Gori - veli on i dodaje da panagije livene i "toplinom srca brušene" nose četvorica Vladika među kojima jedna krasi poprsje Episkopa Hvostanskog Alekseja.

Veli da improvizovana radionica nastala pre pet -šest godina uz blagoslov Vladike Teodsija i pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju polako postaje savremena radionica u kojoj elektronika i programiranje zamenjuju "znanje njegovog oca".

- Digitalizovane mašine za rezbarenje su donacije koje je obezbedilo Bratstvo Draganca a peći i kalupi su delo očevih ruku kome je dovoljno da ono što vidi preseli u našu radionicu - kaže on i ističe da je cela radionica nastala u "srcu njegovog oca Djordja i njegovoj odlučnosti da sopstvenim primerom pokaže kako se čuva vera i srpstvo u Kosovskom pomoravlju".

Kaže da se uprkos tegobama i izolaciji mnogo toga pozitivnog događa u Koretištu koje je po teritorijalnoj organizaciji kosovskih opština pripojeno Novom brdu iako je oslonjeno „kuća na kuću“ sa najužim centrom Gnjilana.

Stala je veli prodaja, ljudi uz pomoć srpskih lokalnih vlasti i nespornu duhovnu i materijalnu pomoć Manastirskog bratstva, i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nastoje oživeti domaćinstva, odlučni su više nego ikada da opstanu na svojim imanjima.

- Skoro da ne postoji porodica iz koje neko nije zaposlen ili kako to mi volimo da kažemo nije na platnom spisku države Srbije - dodaje on.

U Koretištu sa oko 1.000 Srba mladi čine ogromnu većinu i malo je onih koji nisu ili završili ili privode karaju fakultetske studije.

- Svesna je većina, kao što sam i ja, da samokukost nije dovoljna u bilo kojoj oblasti. Eto konkretno ja planiram da ubrzo i radionici počnem da primenjujem 3D tehniku što sasvim izvesno ne bih mogao bez znanja stečenog na fakultetu - ističe on pozivajući sve svoje vršnjake da krenu njegovim stopama da daju šansu sebi i svojim porodicama za život u rodnom Koretištu.

U cilju jačanja vere i odanosti crkvi maldi su doneli odluku da svi radno sposobni deo slobodnog vremena koriste za uređenje i čišćenje seoockih ulica i sokaka,crkvenog dvorišta i groblja,a oni odabrani i malo sposobniji stavljeni su na raspolaganje Vladici Ilarionu jer bez oživljavanja, kako rekoše, zadužbine Cara Lazara nema oživljavanja ni srpstva u Pomoravlju.

Planiraju da uzvišenje iznad sela, na kome je kamen temeljac crkve osveštao počivši Patrijarh Pavle 1995. godine , pretvore u izletište i okupljalište maldih iz pomoravlja i na taj način, kako reče Filip, stave jednom za svagda "oznaku stop" naseljavanju albanaca u Koretište, u ranijem periodu zvanom Koritište, jer u selu postoji desetak izvora vode za piće koji nikada nisu presahnuli.

(Telegraf.rs/N. Zejak)