I one su se vratile u selo na Kosmetu: Šilovo je posebno mesto, ima skoro najveći prirodni priraštaj u Srbiji

Foto: Telegraf

Pravo iz svojih zimovališta, koja su najčešće u Africi, rode su se vratile u srpsku enklavu Šilovo na Kosovu i Metohiji. Rode su simbol novog života, jer postoji legenda da "donose decu".

Ovo verovanje ovde itekako ima utemeljenje, jer srpske enklave oko Gnjilana, godinama unazad beleže najveći prirodni priraštaj u Srbiji. Uz to, Šilovo sa 1.200 stanovnika, jedno je od tri najveća srpska sela kod Gnjilana, uz Gornje Kusce i Pasjane. Upravo u susednom Pasjanu nalazi se porodilište, koje ulazi u devetu godinu postojanja, gde je za to vreme rođeno preko hiljadu beba. U odnosu na broj stanovnika, gde u Kosovskom Pomoravlju živi oko 35.000 Srba, ovo predstavlja najveći prirodni priraštaj u Srbiji.

Preporučujemo

U centru Šilova, pored osmogodišnje osnovne škole, nalazi se i Kulturno-prosvetni centar "Božidar Mitrović Šandor", gde već 25 godina radi Gnjilansko srpsko pozorište koje iz ovog grada izmešteno 1999. godine. Svi članovi ansambla imaju svoja primarna zanimanja, uglavnom rade u prosveti. Među njima je i Miloš Ristić, nastavnik engleskog, koji je svojim talentima dopunio ansambl Gnjilanskog pozorišta.

- Sadašnja ekipa glumaca je uvek tu kada treba da se podržati kultura. Nismo samo vezani za pozorišnu umetnost, tu smo kada su promocije knjiga, kada se organizuju Vidovdanske svečanosti, kad god postoji potreba za voditeljem ili moderatorom. Pri kulturenom centru postoji i folklor. Tu smo i da animiramo decu da se uključe u sve naše aktivnosti - dodaje Ristić.

U OŠ "Vuk Karadžić" ide 230 učenika, koja pored Šilova ima i isturenih odeljenja u Kmetovcu i Gnjilanu. U samom gradu u Gnjilanu, postoji istureno odeljenjue sa samo 4 učenika. Šilovo ima oko 1.200 stanovika, od toga su četvrtina deca, pokazuju podaci iz mesne kancelarije.

Pored osnovne, u selu postoje i Gimnazija i Srednja medicinska škola. Gnjilane je centar Kosovskog Pomoravlja. U centru grada ispred Gradskog pozorišta do 1999. godine nalazio se spomenik knezu Lazaru koji je porušen.

Spomenik je pri tome značajno oštećen, ali je sačuvan u američkoj bazi Montid u Gnjilanu. Na inicijativu meštana Šilova, spomenik je juna 2007. postavljen i osveštan u selu. Danas se nalazi na brdu iznad sela u porti crkve Svetog Marka.

- Polivamo travu koja je pre neki dan posejana u porti. Crkva je zaključana iz bezbdenosnih razloga, ali ako neko želi odmah otvaramo. Evo neko je u toku noći pokušao da polomi krst na kapiji. Samo je uspeo da ga iskrivi. Slučaj smo prijavili policiji. Van Šilova i okolnih mesta, često odlazim u Vranje. Tamo sam trenirao fudbal. Mi se ne iseljavamo iz Šilova i tako je od 1999. odine, gotovo niko nije otišao - dodaje mladić koji sa svojim drugom pomaže na ogdržavanju porte. Plodna Gnjilanska ravnica privlačna je rodama, koje očigledno tu nalaze hranu i vodu.

U narednim danima rode će imati posla oko uređivanja starih ili izgradnje novih gnezda koja najčešće svijaju na električnim stubovima i krovovima kuća. U centru Šilova, blizu jednog od gnezda roda, nalazi se i česma podignuta u čast knezu Lazaru.

Nakon obnove gnezda, kod roda sledi zasnivanje porodice, a ženka najčešće snese 4 do 6 jaja, a obaveze ležanja na jajima i podizanja mladih obavljaju i mužjak i ženka.

Rode će ostati u Šilovu sve do avgusta i septembra, kada započinju dug put ka svojim zimovalištima.

(Telegraf.rs/S. Tasić)