Ne smem ni na minut da ga ostavim, a ne mogu da ga nosim sam: Radovan je otac heroj koji brine o bolesnom sinu

Foto: RINA.rs

Kažu da nevolja nikad ne ide sama, a u to se nažalost uverila i porodica Sretenović iz Čačka. Jovan je pre 19 godina rođen kao zdravo dete, ali sa dve godine i dva meseca, tačno u dan, njegov otac Radovan seća se kad je dobio autizam.

On i supruga trudili su se da svom sinu pruže svu ljubav i podršku, kako bi živeo najbolje što može. Međutim, dečak je počeo da dobija epi napade, a 2020. kada je dobio boginje, a potom i tešku infekciju jedva je ostao živ. Posle mu je umrla majka i otac je jedini koji sada brine o njemu.

Preporučujemo

- Samo je bilo važno da mu spasu glavu, da nam dete ostane živo. Jedva su ga spasili u bolnici u Beogradu. Morali su tada da mu amputiraju jednu nogu do kolena a drugu do čuklja, i od tad je nepokretan. Supruga i ja smo zahvalni Bogu, samo kad je ostao sa nama. Pomogli smo mu da se oporavi, navikli se na život u invalidskim kolicima. Medjutim, pre četiri meseca usledio je još jedan težak udarac kada je umrla moja supruga. Od tada je otežan svaki Jovanov izlazak napolje jer je uvek potrebna još jedna osoba da ga nosimo, pošto nemamo rampu za prilaz invalidskim kolicima. Ne smem ni na trenutak da ga ostavim samog jer ima momente autoagresije - priča za RINU Radovan.

Kada je ostao bez supruge, a Jovan bez majke, Radovan je morao da napusti posao i preuzme potpunu brigu o sinu. Mladić ništa ne može sam, stoga mu je potrebna celodnevna nega, a otac zbog nemogućnosti prilaza ne može njega da povede sa sobom čak ni do prodavnice. Trajno rešenje bila bi prilazna rampe. Problem je što su stepeništa različitih dimenzija i samo jedna firma u Srbiji ima rešenje za to, a to rešenje košta sa PDV oko 11.550 evra koje samohrani otac nema.

To bi nam najviše značilo, jer ja ni na minut njega ne smem ostaviti samog u stanu. Kada bi mogao kolicima lako da ga spustim napolje, to bi bio naš spas. Postoji mogućnost da mu se ugradi proteza, kako bi mogao samostalno da se kreće. Ali, sve to košta. Ukoliko bi se dogodilo da Jovan ne prihvati tu protezu, mi bi je onda u tom slučaju poklonili neko drugom detetu. Trudim se iako smo u ovako teškoj situaciji da mu svaki dan bude lep. Za njega je najvažnije da spava redovno, jer ako ne spava onda mu se vraćaju i epi napadi, kaže Radovan.

Ovaj hrabri otac ne žali se nad svojom sudbinom, čini sve da svom sinu obezebedi koliko može. Medjutim, pri samom ulasku u skromni stan vidi se da je pomoć ovim dobrim i poštenim ljudima i te kako potrebna. Kupatilo je jako neuslovno i mladić se kupa u staroj kadi, koja je u veoma lošem stanju. Potreban je i specijalan krevet jer nekada ne može da ode do kupatila.

(Telegraf.rs)